Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

Za razvoj intermodalnog transporta i terminala postoje određene višekriterijumske
analize a predstoji stvaranje uslova (zakonskih, urbanističkih, građevinskih,
elektroenergetskih, saobraćajnih) za adekvatan razvoj sistema terminala.
U kontekstu karakteristika postoje i aktivnosti za implementaciju rešenja razvoja
intermodalnog transporta, a koji se odnose na: smanjenje svih troškova usluga, razvoj
strukture i terminala, održive gravitacione zone, uspostavljanje mreže direktnih učesnika i
zainteresovanih organizacija sa motivima u razvoju koherentne funkcije mreža
zainteresovanih učesnika za planiranje i praktičnu primenu.
Postojeći razvoj intermodalnog transporta sa nizom pitanja zahteva mnoga optimalna
rešenja i aktivnosti upravnih i stručnih institucija, korisnika kao i neprekidno
usaglašavanje sa nacionalnim i svetskim trendovima. Privredna društva/javna preduzeća
se nalaze u procesima koje karakterišu rekonstrukcije, određene modernizacije i
realizacije programa mera i aktivnosti za osposobljavanje prevoznih sredstava,
poboljšanju performansi infrastrukture, ali i izražena potreba za ekonomičnijim i
efikasnijim poslovanjem.
U razvoju infrastrukturnih pravaca i intermodalnog transporta učestvuju zainteresovani
subjekti koji su objedinjeni zajedničkim principima i interesima. Institucionalna mreža
sastavljena je od nadležnih ministarstava Republike Srbije, naučnih institucija
(Saobraćajni fakultet u Beogradu, instituti, Visoka železnička škola, ...), sistema
privrednih komora (privredna društva/preduzeća, Srbijakombi i Intermodalni centar USiT
Privredne komore Beograda). Svaka institucionalna mreža ima svoj značaj i ulogu u
razvoju intermodalnog transporta na saobraćajnoj infrastrukturi, a posebno na prostoru
Koridora.
Intermodalni transport
Solidna osnova za dalje korake razvoja intermodalnog transporta su aktivnosti na razvoju
i primeni pilot projekta (npr. “šatl vozovi“), formiranje intermodalnih operatera
Srbijakombi, ŽIT i Intermodalni razvojni centar USiT Privredne komore Beograda.
114