Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

Vetrogeneratori u Mađarskoj
Autor fotografije: O.Milosavljević
Najpogodnije lokacije za korišćenje energije vetra u Srbiji su:
1. Panonska nizija, severno od Dunava i Save, pokriva oko 2000 km i zbog izgrađene putne
infrastrukturae pogodna je za izgradnju vetrogeneratora. Postoji mogućnost priključka na
električnu mrežu.
2. Istočni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh i sl. su
regioni sa postojećim lokacijama gde je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast prostorno
pokriva oko 2000 km i u njoj bi se perspektivno mogle izgraditi značajne instalisane snage
vetrogeneratora.
3. Zlatibor, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde postoje pogodne mikrolokacije za
izgradnju vetrogeneratora većih kapaciteta.
Brzina vetroturbine se prilagođava brzini generatora preko reduktora. Električni generator
(vetrogenerator) može biti sinhroni ili asinhroni i može da radi sa promenljivom ili sa konstantnom
brzinom. Generator se naponski prilagođava elektrosistemu pomoću transformatora. Praksa je
pokazala da je izbor sinhronog umesto asinhronog generator bolje rešenje.
Vetroturbine mogu biti sa vertikalnom osovinom i sa horizontalnom osovinom.
Kod vetroturbina sa vertikalnom osovinom vetar struji normalno na osu rotacije. Kod njih je generator
u podnožju turbine i nisu potrebni jaki tornjevi. Vetroturbine sa horizontalnom osovinom se
postavljaju uz i niz vetar. Ovaj tip turbine se slabo koristi jer lopatice pri rotaciji prolaze kroz
zavetrinu stuba, čime se stvaraju mehaničke vibracije i buka. Konverzija kinetičke energije vetra u
obrtno kretanje turbine se vrši preko aerodinamičnih pofila lopatica vetroturbine. Novi modeli
vetroturbina za veće snage imaju najčešće, tri lopatice koje daju najveći stepen iskorišćenja. Prečnici
rotora (radnog kola ili elise) zavise od snage i kreću se za snagu od 300 kW do 30 m, za snagu od
5MW do 115 m.
Kada vetar ’’prođe’’ kroz vetroturbinu deo njegove kinetičke energije se predaje rotoru. Dobija se
privid da vetroturbina ’’usporava’’ vetar. U stacionarnom režimu, količina vazduha koja ulazi u
vetroturbinu jednaka je količini vazduha koja iz nje izlazi, ali je izlazna brzina vazduha manja od
189