Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

UVOD
Današnje doba obeležava intenzivni porast potrošnje svih vidova energije u svetu, a naročito fosilnih
goriva koja su sve više u deficitu. Konstantan rast potrošnje i cena konvencionalnih izvora energije, uz
ograničenje ili zabranu korišćenja atomske energije, navele su razvijene zemlje, prvenstveno zemlje
Evropske unije, da se na kraju 20. veka okrenu širem korišćenju obnovljivih izvora energije.
Korišćenjem fosilnih goriva povećava se koncentracija štetnih gasova u atmosferi (prvenstveno CO 2 )
što je u suprotnosti sa opšte prihvaćenim sporazumom o smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferi
pa time i efekata staklene bašte – Kjoto protokolu iz 1997. god.
Nije neuobičajena slika da uz glavne putne pravce (saobraćajne i železničke) u zemljama Evropske
unije, primetite tzv. vetro-parkove i solarne-parkove. Zašto je ta slika u zemljama EU česta?
Zašto, paralelno sa izgradnjom saobraćajnog pravca ‘’KORIDOR 10’’, ne bi na nepreglednim
površinama neobrađenog poljoprivrednog zemljišta nicali vetro-parkovi i solarni-parkovi? Kako bi
lepo bilo da se TIR baze, hoteli, restorani i slični ‘’sadržaji’’ na KORIDORU 10 snabdevaju energijom
iz obnovljivih izvora energije vetra i Sunca.
Obnovljive energije važne su i zbog poboljšanja sigurnosti energetskog snabdevanja i smanjenja
zavisnosti zajednice na uvozne energetske izvore. To znači da za većinu zemalja sopstvena
proizvodnja energije treba da je zastupljenija u odnosu na uvoznu. Zakon o energetici Republike Srbije
ukazuje na obaveze svih energetskih subjekata u vezi sa sigurnošću snabdevanja potrošača, okretanje
sopstvenim izvorima i smanjenju uvoza energije.
Maksimalno prihvatljivo trajanje prekida u snabdevanju potrošača, u R.Srbiji, dato je u sledećoj tabeli:
Energent Vrsta potrošača Trajanje
Gas domaćinstva 1-3 dana
Gas industrija 1 nedelja
Benzin/dizel domaćinstva
1-3 dana
Nafta/dizel industrija 1 nedelja
Ugalj industrija 8 nedelja
„Strategija dugoročnog razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine“, i Zakon o energetici,
utvrđuju ciljeve nove energetske politike, kao i prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima
kao što su obnovljivi izvori energije.
Obnovljivi izvori energije su biomasa, hidropotencijali malih vodnih tokova (sa objektima do 10
MW), geotermalna energija, solarna energija i energija vetra. Srbija ide ka decentralizovanoj
proizvodnji toplotne energije - sagorevanjem biomase i "sakupljanjem" sunčevog zračenja i električne
energije - izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora, pojedinačne snage oko
1 MW). Ta energija će se koristiti za potrebe lokalnih potrošača, kao i za dopunu električne energije u
lokalnoj mreži koja pripada elektroenergetskogom sistemu Srbije. Obnovljivi izvori energije u
Republici Srbiji iznose preko 3,83 miliona toe godišnje (toe - tona ekvivalentne nafte), od čega je oko
5% (0,19 miliona toe god.) udeo energije vetra.
Programom je dat plan izgradnje kapaciteta i proizvodnje energije i biogoriva u postrojenjima, koja
koriste obnovljive izvore energije .Planom se predviđa izgradnja prvih vetroelektrana od 2009. godini
kapaciteta 2 MW i zatim od po 8 MW/god. do 2012. god., odnosno ukupno 26 MW.Ovim planom je
zacrtana izgradnja ukupno 87 MW novih kapaciteta do 2012. god.
187