Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

Ukupna dužina pruga u Srbiji je 4.347 kilometara, od čega je elektrificirano 1.387 kilometara (32%)
(slika 1). Nedovoljna modernizacija, a i samo neodržavanje pruga limitira dozvoljene brzine na prugama,
a koje su niske i ne predstavljaju komercijalnu konkurentnost drugim vidovima saobraćaja (npr. drumski
saobraćaj).
2.2 Opšti podaci o železničkom Koridoru X
Predviđeno je da se železnička mreža Srbije uključi u evropske železnice izgradnjom Koridora X. Ovo
nije jednostavan investicioni zahvat, jer uslovljava niz direktnih i indirektnih aktivnosti (osposobljavanje
kadrova, izrada projekata, zakonska regulativa, harmonizacija obaveznih evropskih direktiva i propisa,
finansijska sredstva itd.).
Koridor X kroz Srbiju je dug 767 km (slika 1) i zahteva velika ulaganja da bi se ukomponovao u
savremenu železničku infrastrukturu u Evropi. Procena je da treba oko 4 milijarde € za rekonstrukciju
pruga (za projektovanu brzinu od 160 km/h). Samo u Beogradski čvor je dosada uloženo 500 miliona €,
a potrebno je još 100 - 200 miliona €.
Koridor X kao budući sastavni deo evropskih železnica povezuje gradove (slika 2):
- Salczburg - Ljubljana - Zagreb - Beograd - Niš - Skoplje - Veles - Solun
- Budimpešta -Novi Sad - Beograd
- Niš -Sofija - (Istanbul preko Koridora IV)
- Bitolj - Florina - Igumenica
Tabela 1: Postojeće komercijalne brzine na Koridoru X
Pruga
godina
dužina (km)
vreme komercialna
izgradnje 1. kol 2. kol svega putovanja brzina
Beograd - Šid 1891 9,2 109,7 118,9 2,00 57,0
Beograd - Subotica 1883 149,6 - 149,6 3,20 52,7
Beograd - Niš 1884 103,1 137,7 240,8 4,07 59,1
Niš - Preševo 1888 156,1 - 156,1 2,54 51,3
Niš - Dimitrovgrad 1888 103,9 - 103,9 2,05 46,8
UKUPNO - 521,9 247,4 769,3 - -
U komercijalnu brzinu nije uračunato vreme bavljenja na granici
Prioritetni železnički pravci u jugoistočnoj Evropi su definisani u Direkciji UIC-a. Direkcija UIC-a je
formirala Geografsku grupu Jugoistok (13 zemalja) sa zadatkom da na tom prostoru afirmiše „velike
brzine“, utvrdi prioritetne železničke pravce, definiše zajedničke tehničke parametre, strategiju i
dinamiku postizanja „velikih brzina“. Stanje železničke infrastrukture na Koridoru X je loše zbog
starosti pruga, delom izgrađenih u 19 veku, i nedovoljnog ulaganja u održavanje i modernizaciju. Samo
32% dužine koridora je dvokolosečno, elektrotehnička oprema je tehnološki zastarela, a pruga Niš -
Dimitrovgrad nije elektrificirana. Komercijalna brzina je oko 50 km/h. Veliki broj ukrštanja sa putevima
u nivou utiče na bezbednost železničkog i drumskog saobraćaja. Infrastruktura nije sposobna za pružanje
kvalitetnih usluga prevoza koje železnicu čine konkurentnom, što se vidi iz podataka (tabela 1).
U međuvremenu je na prugama Koridora X došlo do određenih rekonstrukcija i delom zamena delova
pruge sa novim šinama. U tabeli 2 su navedene deonice sa godinama rekonstrukcija pruga i delimičnim
zamenama šina, iz čega se vidi da je preko 38% šina starije od 35 godina. U koloseke su ugrađivane šine
49 i 60 kg/m, s tim da se u poslednje vreme ugrađuju šine 60 kg/m.
77