Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

Veliki problem, tokom izrade ovih rezervoara, su predstavljale padavine, naročito zbog vode koja
se sadržavala u prostoru između dva dna. Vodu, koja u tom slučaju, podlije pod delimično
zavareno dno nije moguće ukloniti. Ovako zarobljena voda onemogućavala je pouzdano
ispitivanje nepropusnosti spojeva dna. Propisi [3] za izradu rezervoara predviđaju da se
nepropusnost dna rezervoara ispituje vakumiranjem zavarenih spojeva, gde se kao indikator za
propuštanje koristi sapunica. Na ovaj način mogu da se identifikuju propuštanja samo ako se kroz
grešku u zavarenom spoju provlači vazduh tj. ako se sa suprotne strane od ispitivanog mesta
nalazi vazduh. Ako se, naprotiv, sa suprotne strane nalazi voda onda se tokom ispitivanja neće
pojaviti mehur, kao indikacija propuštanja i metoda ispitivanja neće biti pouzdana. Na slici 8. su
prikazana mesta propuštanja u zavarenom spoju dna rezervoara, koja nisu otkrivena tokom
ispitivanja vakumiranjem. Dve tamne površine pored zavarenog spoja su mokre od vode koja je
prošla, sa donje strane lima, kroz grešku u zavarenom spoju. Ovo upućuje na potrebu
prilagođavanja propisa za ispitivanje rezervoara sa promenama u konstrukciji rezervoara.
ZAKLJUČAK
Način gradnje rezervoara za skladištenje derivata nafte se poslednjih godina menja pod uticajem
zahteva za povećanje bezbednosti životne sredine i povećanja ekonomičnosti gradnje i
eksplotacije rezervoara.
Zbog toga se, sve češće, primenjuju nova konstruktivna rešenja, kao što su dvostruko dno,
plivajuće membrane, aluminijumski krov i građenje po sistemu "rezervoar u rezervoaru". Ova
rešenja se primenjuju kako na nove tako, delimično, i na rezervoare koji su već u eksploataciju.
Potreba za optimizacijom konstrukcije rezervoara nametnula je upotrebu aluminijumskih legura
za izradu krova i plivajućih membrana i čelika povišenih čvrstoća za izradu pojedinih delova ili
celih rezervoara. Takođe, da bi se smanjili troškovi izrade rezervoara kombinuje se više različitih
postupaka zavarivanja i uvode se novi, produktivni postupci kao što je zavarivanje samozaštitnom
punjenom žicom. Ovaj postupak, takođe, omogućava proširenje klimatskih zona i godišnjih doba
u kojima je moguća montaža rezervoara.
Potreba da se rokovi za izradu rezervoara skrate i da se rezervoari montiraju i u nepovoljnim
klimatskim uslovima dovode do toga da se postupci montaže naprestano unapređuju kao što je
npr. izrada rolovanih rezervara.
LITERATURA
1. Vojvodič J.: Konstrukcija skladišnog rezervoara za benzin zapremine 60.000 m3,
Institut za metale i metalurgiju, Ljubljana, 1998.
2. Izveštaji o ispitivanju rezervoara R-1, R-6 i R-7 za naftne derivate zapremine po 5.000 m 3 ,
lociranih na skladištu Jugopetrola u Požegi, Mašinski fakultet, Beograd, 1997.
3. Standard SRBS M.Z3.054
4. Glavni projekat postrojenja za skladištenje naftnih derivata - Faza II, rezervoar R-3, Proces
projekt inženjering D.O.O., Beograd, 2008.
5. TeхнологическаR kaрта сварки вертикаљного цилиндрического резервуара емкостњ
50.000м 3, Институт ВНИИЦТ, РоссиR, 2004.
6. Tehnologija zavarivanja rezervoara R-3 i R-7, lociranih na skladištu naftnih derivata u Požegi,
Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2008.
267