Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

MC c
W
q
W
d
q
c d
Prosečno vreme čekanja W q u slučaju M/M/1 sistema iznosi:
W q
( )
Marginalni troškovi MC iznose:
d[
]
(
)
MC c c
(
)
d
(2
)
MC c
2
(
)
5. Upravljanje saobraćajnom potražnjom primenom metoda računarske
inteligencije
Planiranje, projektovanje i upravljanje transportnim sistemima (a posebno
Inteligentnim transportnim sistemima (ITS)) predstavljaju izuzetno složene zadatke.
Čitav niz saobraćajnih i transportnih parametara je okarakterisan neizvesnošću,
subjektivnošću, nepreciznošću i višeznačnošću. Svakog dana dispečeri, vozači,
kontrolori letenja, operateri, putnici, inženjeri i planeri koriste subjektivno znanje,
aproksimativno poznate vrednosti i/ili lingvističke informacije prilikom donošenja
odluka. Složeni saobraćajni i transportni problemi mogu uspešno da budu rešavani, pre
svega, primenom različitih inteligentnih sistema koji su zasnovani na znanju i
tehnikama koje pripadaju različitim naučnim disciplinama.
Ovi inteligentni sistemi moraju da budu u stanju da prepoznaju različite situacije
i da donesu odgovarajuće odluke i bez eksplicitno utvrđenih veza između pojedinih
promenljivih koje karakterišu transportni sistem. Nova generacija inteligentnih sistema
koji se koriste za planiranje saobraćaja i upravljanje različitim saobraćajnim i
transportnim procesima treba da bude u stanju da vrši generalizaciju, da se adaptira i da
uči na osnovu novih znanja i novih informacija. Savremeni inteligentni sistemi
zasnovani su na računarskim tehnikama sposobnim da računaju sa rečima (Fazi logika),
da uče i da se adaptiraju (Veštačke neuronske mreže) i da vrše na sistematski način
stohastičko pretraživanje i optimizaciju (Genetski algoritmi). Skup ovih tehnika je
poznat pod nazivom računarska inteligencija (Computational Intelligence).
Tehnike računarske inteligencije mogu da budu korišćene za rešavanje velikog
broja različitih saobraćajnih i transportnih problema (upravljanje saobraćajem na
izolovanim raskrsnicama i duž koridora, upravljanje ulivnim rampama na auto-put,
vođenje vozila po mreži, problemi izbora rute, vršenje raspodele saobraćaja na mreži,
projektovanje redova vožnje i ruta vozila, dispečiranje vozila,...). Posebno je značajno
koristiti ove tehnike za rešavanje problema koje karakteriše neizvesnost (slučajnost,
fuzziness, ...) i zavisnost od vremena (dinamički problemi, problemi koje treba rešiti u
realnom vremenu).
7