Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

Preklopni spojevi, primenjeni u ovom slučaju, imaju sledeće nedostatke: zahtevaju mestimičnu
plastičnu deforamaciju osnovnih materijala da bi se spoj formirao, zahtevaju bolje obučene
zavarivače i nešto manje brzine zavarivanja da bi se izbegla pojava grešaka (nalepljivanje,
prelivanje, neujednačena visina) koje tokom eksploatacije rezervoara mogu da dovedu do
propuštanja zavarenog spoja i time i poda rezervoara. Zbog toga se na savremenim
konstrukcijama rezervoara umesto preklopnih koriste sučeoni spojevi sa čeličnom podloškom.
Ovi spojevi su nešto složeniji za pripremu, ali zbog povoljnijeg položaja i povoljnijeg oblika žleba
omogućavaju veće struje i veće brzine zavarivanja, manja je verovatnoća pojave grešaka i mogu
ih raditi manje obučeni zavarivači. Takođe, zbog oblika spoja manja je verovatnoća da
eksploatacijska naprezanja dna dovedu do propuštanja spoja, tj. da dno rezervoara propusti tokom
eksplatacije.
Kao i pod, i omotač rezervoara se sastoji iz većeg broja čeličnih tabli, zbog čega je i na njemu
potrebno zavariti više spojeva veće dužine. Međutim, u slučaju omotača mnogo je teže zaštititi
zonu zavarivanja od vetra, pa je zato za zavarivanje omotača, ovde, primenjen poluautomatski
postupak sa samozaštitnom punjenom žicom, koji u ovim uslovima obezbeđuje kvalitetan
zavareni spoj uz visoku produktivnost.
Ugradnja plivajuće membrane postavlja dodatne zahteve u pogledu kvaliteta izrade omotača.
Kako efikasnost membrane zavisi od njenog zaptivanja, to na svim onim mestima na kojima
zaptivač ne prijanja uz zid rezervoara pare derivata prolaze iznad membrane i gube se u atmosferi.
Zato na unutrašnjoj površini omotača ne sme da bude neravnina. Neravnine mogu da budu
smaknuća i nadvišenja zavarenih spojeva kao i deformacije omotača. Upotrebom odgovarajućih
alata za sklapanje omotača mogu se izbeći smaknuća. Na slici 7. se vidi unutrašnja strana omotača
nakon brušenja nadvišenja zavarenih spojeva. Deformacije omotača su svedene na minimum
zahvaljujući povoljnim karakteristikama termičkog ciklusa postupka zavarivanja samozaštitnom
punjenom žicom, odgovarajućem redosledu zavarivanja zasnovanom na istovremenom radu više
zavarivača na istom prstenu omotača i primeni tehnike zavarivanja povratnim korakom [6].
Slika 7. Brušenje nadvišenja zavarenih spojeva sa
unutrašnje strane omotača rezervoara
Slika 8. Mesta propuštanja u zavarenom spoju dna
rezervoara
Samozaštitnom punjenom žicom su zavareni i spojevi omotača i poda, omotača i njegovih
ukrutnih prstenova, spojevi oplate krova, kao i spojevi većih priključaka i njihovih ojačanja za
omotač i krov rezervoara. Ručno elektrolučno zavarivanje obloženom elektrodom, E postupak, je
primenjeno za zavarivanje priključaka manjih prečnika i njihovih ojačanja za omotač i krov
rezervoara i za zavarivanje elemenata krovne konstrukcije, stepeništa i ograde u fazi montaže
rezervoara.
266