Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

slobodno da pliva tj. lako da prati promenu nivoa tečnosti u rezervoaru i mora dobro da zaptiva uz
omotač rezervoara. Ovo je moguće samo ako omotač nema neravnine i veće deformacije. Ove
deformacije nastaju pri izradi omorača i posledica su kvaliteta osnovnog materijala, tehnologije
zavarivanja i tehnologije montaže rezervoara.
Ispitivanja, tokom eksploatacije [2], su pokazala da od korozije najviše i najpre stradaju dno i prvi
prsten omotača u zoni visine 100 mm uz dno rezervoara, zbog prisustva vode u derivatima i
unutrašnja strana krova i krovna konstrukcija zbog kondenzacije vlage. Krov rezervoara je malo
opterećen deo i njegova oplata može da bude izrađena i od tanjeg lima. Međutim, zbog pojave
korozije debljina oplatnog lima krova se mora povećati, što povećava njegovu težinu i uslovljava i
masivniju i težu krovnu konstrukciju. Navedeno ukazuje da, u cilju optimizacije konstrukcije, za
izradu krova i krovne konstrukcije treba odabrati materijal otporan na koroziju, a koji može da
bude i niže čvrstoće. Zbog toga se u poslednje vreme sve češće sreću rezervoari kod kojih su
krovna konstrukcija i oplata krova izrađene od aluminijumskih legura (slike 1. i 3). Prednosti
primene aluminijumskih legura su sledeće: nema potrebe za antikorozionom zaštitom krova nakon
montaže i tokom eksploatacije rezervoara, montaža krova je približno dva puta brža od montaže
čeličnog krova, konstrukcija krova se predfabrikuje u radionici i montira na podu rezervoara,
slika 3. prikazuje aluminijumski krov u fazi podizanja na rezervoar. Krov je izrađen na podu
rezervoara.
Slika 3. Podizanje aluminijumskog krova Slika 4. Montaža rezervoara zapremnine 50.000
m 3 u
zimskim uslovima u Sibiru
Potreba da se rokovi za izradu rezervoara skrate i da se rezervoari montiraju i u nepovoljnim
klimatskim uslovima, slika 4., dovode do toga da se postupci montaže i zavarivanja neprestano
unapređuju. Tako se npr. rezervoari zapremine do 5.000 m 3 sve češće izrađuju tako što se ceo
omotač, pod i krovna oplata zavare u radionici, saviju u rolne i tako otpreme na mestu izgradnje
rezervoara, gde se onda razviju i konačno montiraju kao tkz. rolovani rezervoari. Na ovaj način
vreme montaže na terenu se jako skraćuje.
POSTUPCI ZAVARIVANJA
Za zavarivanje skladišnih rezervoara je karakterističan rad na otvorenom i zavarivanje spojeva
velikih dužina. Zbog toga su, u ovom slučaju, najveću primenu našli postupci zavarivanja
automatom pod praškom EPP postupak, zavarivanje obloženim elektrodama E postupak i
poluautomatski MAG postupak u zaštiti ugljendioksida ili u novije vreme sve više korišćen
poluautomatski postupak sa samozaštitnim punjenim žicama. Ovaj postupak sve više zamenjuje
sva tri napred navedena postupka.
Visoka cena uređaja za EPP zavarivanje i pored visoke produktivnosti opravdava primenu ovog
postupka samo kod debelozidnih rezervoara sa velikom dužinom spojeva, a to su rezervoari
263