Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

Posebna radna grupa, u čijem radu su učestvovali stručnjaci Instituta ”Kirilo Savić” Beograd,
a koju je obrazovao ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izradila je Pravilnik o
bezbednosti mašina. Ovim Pravilnikom se u pravni sistem Republike uUnije, sadržinski
preuzima Direktiva MD 2006/42/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 17. maja 2006.god.
U okviru mašinske direktive je i Buka (NOISE 2000/14/EC).
Directiva NOISE 2000/14/EC precizira listu opreme sa definisanim dozvoljenim nivoom
zvučne snage, listu opreme za koju se mora deklarisati vrednost nivoa zvučne snage i metode
za određivanje zvučne snage.
ŠTETAN UTICAJ BUKE
Osnovni efekat buke nije primaran samo za ljude koji upravljaju saobraćajnim sredstvima i
putnike koji se prevoze tim sredstvima, nego su razni vidovi saobraćaja izvori smetnji za
veliki broj ljudi koji žive pored puteva, pruga i aerodroma. Visina prijemnika je određena u
rasponu od 4.0 ± 0.2m za slučaj izračunavanja nivoa buke u cilju strategijskog mapiranja
buke. Za slučaj akustičkog planiranja i zoniranja ta vrednost je 1.5 m.
Buka, kao fizički polutant, predstavlja jedan od najznačajnijih uzroka nervoze. Ispitivanjem je
utvrđeno da pod uticajem buke određenog intenziteta, dolazi do promene u cirkulaciji krvi i
radu srca. Buka ometa normalan odmor, narušava san i dovodi do smanjenja radne
sposobnosti sa neželjenim nesrećnim slučajevima. Štetno utiče na organizam i zdravlje svih
ljudi, nezavisno od godina i profesije, utiče na povećanje krvnog pritiska, štetno utiče na vid,
snižava stabilnost jasnog rasuđivanja i refleksne radnje. Najčešći simptomi koje buka izaziva
kod čoveka je glavobolja, vrtoglavica, mučnina, preterana razdražljivost i slično.
Pri frekvenciji od 500 Hz buka od 30 do 65 dB ima samo psihološki uticaj; od 65 do 90 dB
pored psihološkog dejstva nastaju i reakcije vegetativnog nervnog sistema; od 90 do 120 dB
buka izaziva psihičke i vegetativne reakcije i ugrožava organ čula sluha. Dejstvo buke iznad
120 dB manifestuje se u obamrlošću prstiju, osjećajem žeđi, gubljenjem apetita, smetnjama u
ravnoteži, oboljenjima srca i krvnih sudova i sl.
BUKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Mnoga istraživanja ukazuju da je najveća buka u životnoj sredini od drumskog saobraćaja.
Uprkos ograničenju buke motornih vozila, do daljeg rasta nivoa buke došlo je usled naglog
povećanja broja drumskih motornih vozila i negativnog delovanja raznih faktora vezanih za
neusaglašena saobraćajna i urbanistička rešenja.
U oblasti planiranja značajnih saobraćajnih koridora (kao što je KORIDOR 10) u Republici
Srbiji, neka mišljenja su da saobraćajnice treba postaviti što bliže gradskim centrima, a druga
da se postave na što većoj udaljenosti od gradskih zona. Zato je najvažnije strateško planiranje
trase auto-puteva, magistralnih puteva i trase međunarodnog železničkog saobraćaja. Da bi se
bolje sagledali efekti saobraćajne buke na čoveka, neophodna su razmatranja osnovnih izvora
saobraćajne buke. Izvori buke su prisutni kako u drumskom, tako i u železničkom i
avionskom saobraćaju.
Kod projektovanja i gradnje saobraćajne infrastrukture obavezno treba uzeti u razmatranje
teorijske aspekte i rezultate merenja komunalne buke. Ovaj problem posebno je izražen u
većim gradovima, gde nema adekvatne saobraćajne obilaznice, a industrijski kapaciteti su
gotovo deo urbanih gradskih zona. Neplanska gradnja i veliki protok vozila na uskim (u
većini slučajeva nekvalitetnim) saobraćajnicama, doprinosi sve većoj buci, pa je neophodna
široka saradnja stručnjaka svih profila, strukovnih organizacija (posebno koje vrše poslove
monitoringa buke u životnoj sredini i koje su dužne da dostavljaju podatke Evropskoj
komisiji), Instituta i državnih institucija na koncipiranju optimalnih projektnih rešenja novih
174