Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

velikih zapremina. I u tim slučajevima primena EPP postupka je ograničena na zavarivanje
podužnih spojeva na podu, kružnih spojeva na omotaču i ređe vertikalnih spojeva na omotaču. E
postupak je moguće primeniti za zavarivanje svih spojeva na rezervoarima. Međutim, ovaj
postupak odlikuju niska produktivnost i izražene deformacije omotača tako da se obim njegove
primene sve više smanjuje. Danas je primena E postupka, kod izrade rezervoara, ograničena na
zavarivanje priključaka, montažnih spojeve krovne konstrukcije i spojeva oplate krova.
Poluautomatski MAG postupak je jeftin i produktivan postupak, ali je veoma osetljiv na
atmosferske uticaje. S obzirom na to da se rezervoari montiraju na otvorenom, u praktično svim
vremenskim uslovima, ovaj postupak je moguće primeniti samo u ograničenom broju slučajeva,
pri mirnom i suvom vremenu i to samo za zavarivanje spojeva na podu.
OSNOVNI MATERIJALI
Tendencija u izgradnji novih rezervoara je povećanje njihove zapremine. U Republici Srbiji su i
uglavnom građeni rezervoari zapremina do 5.000 m 3 , a izuzetno do 60.000 m 3 . Međutim, u svetu
se, zbog smanjenja troškova izrade i eksploatacije, po jedinici zapremine, sve češće grade
rezervoari zapremina i do 80.000 m 3 .
Povećanje zapremina rezervoara uslovljava povećanje njihovih visina i prečnika [3]. Naprezanja u
zidovima rezervoara su uglavnom uslovljena hidrostatičkim pritiskom tečnosti na osnovu koga se
određuju potrebne debljine ugrađenih materijala. Pri proračunu rezervoara se osim hidrostatičkog
pritiska uzimaju u obzir i seizmička i naprezanja uslovljena padavinama i vetrom.
Za izradu rezervoara uglavnom se koriste niskougljenični čelici niže čvrstoće, napona tečenja oko
250 Mpa [2, 4]. Imajući u vidu da je centralni deo poda rezervoara opterećen samo na pritisak
jasno je da on može da bude izrađen od čelika niže čvrstoće i manje debljine. Potrebne debljine
limova, u ovom slučaju, ne zavise od zapremine rezervoara. Debljine, ovog dela poda, pre svega,
zavise od veličina potrebnog dodatka za koroziju i dozvoljenih deformacija poda pri zavarivanju
tj. od tehnoloških faktora i u praksi se kreću od 5 do 8 mm. Sa druge strane periferni deo poda
(anularni prsten) je opterećen na zatezanje. Veličina zateznih napona raste sa porastom zapremine
rezervoara, jer tada, po pravilu, raste i visina rezervoara. Potrebne debljine, ovog dela poda,
zavise od zapremine rezervoara i veličine potrebnog dodatka za koroziju i u praksi se kreću do 10
mm, kod rezervoara zapremina do 5.000 m 3 [2] i do oko 20 mm, kod rezervoara zapremina do
50.000m 3 . U slučaju da se za izradu perifernog dela poda primeni čelik veće čvrstoće, npr. napona
tečenja 350 MPa, potrebna debljina ovog dela poda, kod rezervoara zapremina do 50.000 m 3 , se
smanjuje i iznosi oko 16 mm [5].
Proračun čvrstoće omotača rezervoara [4] pokazuje da njegova debljina raste sa povećanjem
zapremine rezervoara i time i njegove visine. U praksi se debljine najnižih prstena omotača kreću
od 12 do 14 mm kod rezervoara zapremina do 5.000 m 3 i oko 32 mm, kod rezervoara zapremina
do 50.000 m 3 . Proračun čvrstoće omotača rezervoara pokazuje i da se potrebne debljine njegovih
prstena smanjuju idući od poda ka krovu rezervoara. Tako proračunske debljine gornjih prstena
omotača mogu da se kreću i oko 2 mm. Međutim, tehnološki faktori, kao što su teškoće oko
montaže i zavarivanja ovako tankih limova i njihove deformacije, uslovljavaju da se u praksi ove
debljine povećavaju pa se na rezervoarima zapremine do 5.000 m 3 sreću debljine oko 5 mm /2/, a
na rezervoarima zapremine do 60.000 m 3 debljine oko 10 mm [1].U slučaju da se za izradu prvog
prstena omotača primeni čelik veće čvrstoće, npr. napona tečenja 350 MPa, potrebna debljina
ovog dela omotača, kod rezervoara zapremina do 50.000 m 3 , iznosi oko 26 mm [5].
U slučajevima rezervoara sa krovom izrađenim od čelika, oplate krova se izrađuju od limova
debljina 4 do 7 mm [2, 4]. Ove debljine su veće od potrebnih sa aspekta naprezanja i suštini su
određene potrebnim dodatkom za koroziju.
264