Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

3 MERENJA VIBRACIJA
3.1 Metodologija merenja
Ispitivanje nivoa vibracija je vršeno prema planu merenja koji je dobijen od Naručioca i prema
uslovima za sprovođenje merenja na izabranim mernim mestima.
Cilj ovih ispitivanja je bilo utvrđivanje nivoa vibracija u objektima pored pruge, nastalih
prolaskom vozova, radi procene uticaja istih na životnu sredinu. Uticaj vibracija je izražen pre svega
veličinom ubrzanja tj. amplitudom, zatim frekvencijom vibracija, vremenom izloženosti vibracijama i
pravcem delovanja vibracija.
Merna oprema za vibracije je bila merni lanac sastavljen od sistema za akviziciju Spider 8 i
senzora ubrzanja B12 proizvođača HBM Nemačka. Uticaj vibracija se izražava veličinim ubrzanja tj.
Amplitudom, frekvencijom vibracija, vremenom izloženosti vibracija i pravcem delovanja vibracija.
Prilikom merenja uzimaju se podaci o veličini ubrzanja u sva tri pravca delovanja, vertikalnom Z
pravcu, i pravcima u horizontalnoj ravni X i Y, pri čemu je Y pravac normalan na prugu a X pravac
paralelan sa njom. Na slici 9 prikazan je nosač sa davačima postavljen na prag koloseka radi snimanja
vibracija „sa izvora“.
Podaci se uzimaju osvežavanjem od 400Hz što znači da se svake sekunde sa svakog davača
vrednost ubrzanja snimi 400 puta. Sistem Spider na osnovu ovih vrednosti generiše dijagrame ubrzanja u
zavisnosti od vremena.
Slika 9 Oprema za snimanje: davač na pragu (levo), na spoljašnjem zidu (desno)
Posebno su za ovu vrstu ispitivanja interesantni objekti u blizini skretnica i putnih prelaza u nivou,
jer je kolosek na tim mestima obično u lošem stanju, pa usled pomeranja pragova u vertikalnom pravcu
pri prolasku voza, očekivani nivo frekvencija vibracija neprijatnih za ljude se kreće od 0,5 do 2 Hz.
Naknadnom analizom snimljenih dijagrama moguće je utvrditi maksimalne vrednosti amplitude i
frekvenciju oscilovanja vibracija nastalih prolaskom kompozicije. One su slučajnog karaktera tj. imaju
podeljeni frekventni spektar i kreću se u intervalu od 18Hz do 40Hz i više. Amplituta i frekvencija
oscilovanja zavise od niza faktora, pre svega stanja trčećeg sklopa vozila, a najpre od gazeće površine
točkova u osovinskom sklopu, zatim od brzine kojom se kreće kompozicija, mase vozila, kao i od stanja
koloseka. Mora se naglasiti i to da veličina amplituda u mnogome zavisi i od sastava tla kroz koji se
prenose vibracije. Remontovane deonice pruge po pravilu bolje absorbuju vibracije od neremontovanih.
170