Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

obilaznice oko Beograda, odnosno preusmeravanja tranzitnog transporta i njegovo odvajanje
od gradskog saobraćaja je jedan od ključnih prioriteta za nesmetano odvijanje transporta na
Koridoru 10. Drugo usko grlo na Koridoru 10 i bočnim kracima su granični prelazi. Ovi
granični prelazi su od primarnog značaja za Republiku Srbiju i imaju specifičnu ulogu.
Imajući u vidu da se nalaze na tranzitnim međunarodnim pravcima i da predstavljaju
svojevrsne ''kapije'' ka Evropi, potrebno je da se dovrši njihova rekonstrukcija i
modernizacija, kako bi omogućili nesmetani transport i tranzit različite robe i ljudi. Pored
povećanja tranzitnog saobraćaja, u poslednjih deset godina se beleži porast izvorno-ciljnih
kretanja sa okruženjem. Tranzitni saobraćaj je zastupljen na graničnim prelazima Preševo,
Gradina i Kelebija, dok je na prelazima Batrovci i Horgoš pored tranzita u značajnoj meri
zastupljen saobraćaj na relaciji Srbija – susedne zemlje (Hrvatska, Mađarska). I pored porasta
obima transporta (a posebno posle vizne liberalizacije), ostaje ocena da se Koridor 10 ne
koristi u dovoljnoj meri i da su osnovni razlozi za to: još uvek nezavršene deonice,
tradicionalni sistem naplate, česta zakrčenja na graničnim prelazima (posebno za teretna
vozila), i dr. Poseban problem predstavlja činjenica da je železnički saobraćaj u potpuno
drugom planu, tako da se saobraćaj na oko 80% postojeće železničke mreže odvija brzinom
ispod 60 km/h. Na Koridoru 10 sa bočnim kracima nalazi se oko 25% železničke mreže.
Regionalno povezivanje železnica (Slovenija, Hrvatska, Srbija), je novija inicijativa u cilju
povećanja konkurentnosti železničkog transporta.
ZNAČAJ INTERMODALNOG TRANSPORTA
Vodni saobraćaj na mestima ukrštanja Koridora 10 i Koridora 7 se uopšte ne
koristi kao komparativna prednost za razvoj. Osnovni razlog je da Srbija danas posle
privatizacija luka na Dunavu nije poboljšala stanje lučke infrastrukture. Naprotiv, izvršena je
privatizacija svih luka na Dunavu, sem luke u Novom Sadu, ali nije jasno i nedvosmisleno
definisano da nije moguća promena namene i funkcije luka. To je neophodno, jer javni interes
je da se razvija intermodalni transport, a to nije moguće bez razvoja vodnog saobraćaja,
između ostalog i u javno – privatnom partnerstvu. Sa druge strane, luke kao dobra od javnog
interesa na Koridoru 7, a posebno na mestima ukrštanja sa Koridorom 10, je neophodno
razvijati kao integralni deo panevropskih koridora i time jačati stratešku poziciju Srbije, kao
koridorske zemlje. Na Koridoru 10 u Srbiji nalaze se dva najvažnija (međunarodna)
aerodroma – ''Nikola Tesla'' u Beogradu i ''Konstantin Veliki'' u Nišu. Praktično, samo na
aerodromu u Beogradu se odvija redovni saobraćaj. To omogućava Beogradu da ima
dominantno mesto kao potencijalni centar intermodalnog transporta. Pored Beograda, na
Koridoru 10, potencijal za razvoj intermodalnog transporta imaju Novi Sad, Niš, Subotica i,
respektivno, Pančevo.
Nesumnjivo je da Koridor 10 ima ključni značaj za budući razvoj Srbije, kako
u celini, tako i u podsticanju ravnomerenijeg regionalnog razvoja, kao i za integraciju Srbije
sa okruženjem. U tom smislu, predlogom Prostornog plana Republike Srbije definisani su
koncepcija, planska rešenja, kao i prioriteti prostornog razvoja u kojima se prepoznaje značaj
Koridora 10 za budući razvoj Srbije. Polazi se od pretpostavke da će Srbija u budućnosti biti
veliki saobraćajni i transportni centar, gde su nosioci primarnih funkcija Beograd u svojstvu
evropskog centra MEGA ranga, a Novi Sad, Niš i Priština u svojstvu centara međunarodnog
značaja. U tom smislu, predviđa se: dalji razvoj putnog saobraćaja i putne infrastrukture, kao
prioriteta ekonomskog i socijalnog razvoja, realizacija projekata koji stimulišu ulogu Koridora
10, kao i drugih projekata koji stimulišu razvoj putne mreže radi povezivanja sa okruženjem i
unutar Srbije. U železničkom transportu koncepcija razvoja železničke mreže zasniva se na
revitalizaciji, rekonstrukciji, izgradnji i modernizaciji (elektrifikacija, savremena SS, TK i
13