Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

K V - jednak je nuli za brzine do 60 km/h, a za veće brzine svakih 10 km/h dodaje se po 1dB(A),
K N - jednak je nuli za poduţni nagib do 2%, i za pad, za uspon od 3% vrednost je 2 dB(A), za 6% i
više vrednost je 4 dB(A),
v - prosečna brzina kretanja,
l k - širina kolovoza,
d - rastojanje od prvih zgrada do kolovoza,
θ - ugao pod kojim se vidi ulica.
Kod dvosmernih ulica sa relativno velikom razlikom u prosečnoj brzini i rastojanju mikrofona od
sredine smera kretanja vozila, nivo buke se obračunava za svaki smer posebno, i na kraju logaritamski
sabira.
Osnovni pokazatelji saobraćajnog toka, koji se koriste kao polazne veličine, iz kojih se izvode svi
ostali odnosi, predstavljaju se saobraćajnim opterećenjem izraţenim u broju vozila na sat u određenom
smeru i strukturom definisanom procentom putničkih vozila, lakih teretnih i teških teretnih vozila.
Osnovni nivo za svaku od kategorija vozila određuje se iz zakonitosti: nivo-brzina-ubrzanje, a
standardna devijacija kao rezultat analize odstupanja eksperimentalno registrovanih nivoa.
Zakonitost kojom se definiše osnovna vrednost nivoa za pojedine kategorije vozila data je relacijama:
L PA
33,2 23,8log v 10,6a
0,08a
2 5,73a
log v........................(1.4)
L LTV
L TTV
48,5 18,9log
v 7,5a
0,11a
2 4,29alog
v .................... (1.5)
53,0 18,91log
v 7,5a
0,11a
2 4,29alog
v ...................... (1.6)
gde je:
L- osnovni nivo za pojedinačno vozilo kategorije PA, LTV, TTV u dB(A),
v - trenutna brzina vozila,
a - trenutno ubrzanje.
Kada je u pitanju emisija buke od šinskih vozila, najčešće korišćeni model je prikazan izrazom:
gde je:
v
100
n
s
4
L eq
53 23log( ) 10log(
l ) s 56 64(6 h)10
.............(1.7)
L eqi - ekvivalentni nivo buke proizveden od "i- te " vrste vozova,
v - brzina kretanja voza,
i - duţina voza,
n - broj vozova na čas,
s - udaljenost prijemnika od pruge,
h - visina prijema.
Formirani matematički modeli su u klasi diskretnih stohastičkih modela, na postavkama Monte Karlo
metode, sa karakteristikama koje ostvaruju mogućnosti svestranog proučavanja problematike saobraćajne
buke. Istraţivanja koja su sprovedena u cilju verifikacije validnosti modela pokazuju, da se za sve realne
odnose koji karakterišu problematiku saobraćajne buke dobijaju korektni rezultati, što potvrđuje validnost
modela u primeni.
151