УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ

nego... vladika, kako da ka`eme. I taman za vreme ru~ak mu postavivme
pitawe nemu: „Dedo, vladika, nie sakame da u~imo.“ „Dobro, re~e,
sinovi. Ako vi dozvole va{ite roditeli, da se potpi{e, mo`et da
vi primam, a bez potpis od roditeli ne mo`e da ve primam...“ I tako
ostaname razo~arani, so toj drugarot, i taki {kolu ne moreme da
polo`ime. I za toa vreme iako {to... bev zaluben vo te u~ewe, posle
borbite koj dojdoe tie mo`bi da se pravi za Banat, za Vojvodina i ja
re{iv, za moite deca, reko, tamo ima {koli, tamo ima zanati. ]e se
preselam tamo zbog decata, a i za u~ewe ako se uspee da se u~e decata,
tamo ima {koli. Ko {to ima stv[a]rno, razume{. I take, na taj na~in
ja sam preselen ovde, za tie deca {to su `eleli za u~ewe, ali ja nisam
mogo da nastavim moite deca so u~ewem. I take, ~etrdeset {esta
godina, koja be{e kolonizacijata, dojdovme ovde pa se koloniziravme
od ~etrdeset {estata godina pa do deneska, ete ovde, taka e...
Bog da i bie Debrani,
Bog da i bie Debrani,
[to nastanae hazbii,
[to nastanae hazbii.
[to nastanae hazbii,
[to nastanae hazbii,
Po taa reka Radika,
Po taa reka Radika.
Plena joj slomi plenae,
Plena joj slomi plenae [],
Plenae jedno neveste,
Jedno neveste.
Jedno neveste male~ko,
Jedno neveste male~ko,
Jot tri godini,
Jot tri meseci zedeno,
Jot tri meseci zedeno.
E, to be{e ~etrdeset i ~etvrta godina, be{e u ovo isto vreme,
u `etva, ba{ na vru}ina. E, seloto... izlegoa i partizanite. Jas
u partizanite kako bev, familijata be{e pojdena vo {uma, a nie so
partizanite. Ba{ mene me naredoe, to e se iz dalina, dvogled ne mogle,
to e se na dalina... razbira{. I re{ivme da vidime {to e sa tie lu|e
tamo. Nie d[v]ajca otidovme bez oru`je, otide, ako su Nemci ina~e ke
me strela, i nie take bez oru`ja otidovme, samo da konstatuisame
53