УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ

96
Vo isto~noslovenskite jazici, kako i vo bugarskiot, osnovniot
tip prezimiwa vo `enski rod zavr{uva na -ov(a) / -ev(a). Me|utoa
vo ma{ki rod, kade vo krajot na zborot ima zatvoren slog, soglasno so
razvojot na beloruskata i ukrainskata fonetika, ovie formi se razlikuvaat:
ruski: Egorov : Egorova, AfanasÝev : AfanasÝeva, ЮrÝev :
ЮrÝeva, SolovÝёv : SolovÝёva; beloruski : Eўtuhoў : Eўtuhova, Karalёў
: Karalёva; ukrainski: Яckіv : Яckova, Єrofeїv : Єrofeєva.
Samo vo ukrainskiot i beloruskiot jazik ima prezimiwa koi
zavr{uvaat na slo`eniot formant -enko: ukr. Antonenko : Anton,
Makapenko : Makap, Nіkolaєnko : Nіkolaй, [ev~enko : {vecÝ ’~evlar‘;
belorus. (so akawe) Lyka{enka : Lyka{. Toj e sostaven od dva sufiksi:
-en- kako vo ruskite formi kaj imenkite od sreden rod na praslovenskata
deklinacija so osnovite na -ęt-, sp. nom. edn. telёnok (< -en-ok <
-en-ÍkÍ) – prasl. telę, dodeka mn. telяma {to odgovara na prasl. i stsl.
telęta. Prviot del – sufiksot -en- – e istiot sufiks koj se javuva{e vo
osnovite na -ęt-, no vo druga pozicija: -en- + C > -ę- + C nasprema -en- + V >
-en- + V. Sufiksot -ok ima kaj isto~noslovenskite imenki deminutivna
funkcija, dodeka ukr. i belorus. -ko e identi~no so hipokoristi~niot
sufiks -ko, koj se javuva kaj li~nite imiwa vo ju`noslovenskite jazici,
a koj be{e nekoga{ formant za obrazuvawe hipokoristici vo site
slovenski jazici, sp. ukr. Ivanko : Ivan i belorus. Яnka (so akawe mesto
Яnko) : Яn.
Vo beloruskiot jazik i na sosednite teritorii ~est e sufiksot
-‘uk (so pro{irenata varijanta -~uk): belor. Antanюk : Anton, Xved~uk
: XvedzÝka (od Xvedop, mak. Todor); MelÝ~uk : melec ’melni~ar‘, no isto
taka ukr. Dem’яn~uk : Dem’яn (mak. Damjan), Юp~uk : Юp (mak. \or|e).
Prezimiwata ramni na prekari (bez antroponomasti~ki formanti)
se javuvaat na celata slovenska teritorija, a osobeno kaj zapadnite
Sloveni, kaj Belorusite, Ukraincite, Slovencite i Hrvatite.
Tie prete`no bea prezimiwa na zanaet~iite i posiroma{nite lu|e od
gradovite, kako i na selanite, sp. pol. Bednarz : bednarz ’bo~var‘, Wróbel
: wróbel ’vrap~e‘, Ząbek : ząbek ’zap~e‘, a isto taka i podocna izvedenite
od niv: Bednarski, Wróblewski, Ząbkowski. Vo srednovekovnite dokumenti
od Makedonija i od sosednite zemji takvi imenski (ili i pridavski)
prekari nao|ame ~esto. Vo na{eto vreme prezimiwata ramni na prekari
(bez antroponomasti~ki formanti) vo Makedonija se neobi~no
retki, sli~no kako vo sosednite zemji: Bugarija i Srbija. Me|u niv
mo`eme da izdelime dve osnovni grupi:
1. Prezimiwa obrazuvani od li~ni imenki: Manahov(-a) : prekar
Manah : monah; Mangov(-a), Mangovski (-a) i Mangoski (-
a) : prekar Manga ’pogrdno ime za Rom‘; Mandarev, Mandarova,
Mandarovski : prekar Mandar : *mandar ’bivolar‘ (tur. manda
’bivol‘); Mandaxiev : prekar Mandaxi/ja : tur. mandacı ’bivolar‘;