УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
84<br />
Vo makedonskiot i bugarskiot jazik osobeno e ~est sufiksot -e <<br />
-ę (po poteklo zavr{ok na nominativnata forma od deklinaciskiot tip<br />
so zna~ewe ’mlado `ivo su{testvo‘ (na pr. *dětę), prvobitno so deminutivna,<br />
a potoa hipokoristi~na funkcija, koj ~estopati se javuva paralelno<br />
so -o: Rado : Rade, Boro : Bore. Iako kaj -e ponekoga{ e za~uvana<br />
hipokoristi~nosta, sepak toj, obi~no koga nema opozicija do -o, e neutralen<br />
kako vo imeto Mile. Nemu mu odgovara vo isto~noslovenskite jazici<br />
sufiksot -'a koj e silno oboen ekspresivno, sp. Volodя : Volodimir<br />
(po~esto: Vladimir) ili Vanя : Ivan.<br />
Prisoedinuvaweto na dvata sufiksa -o i -e kon stariot op{to slovenski<br />
deminutiven sufiks -ÍkÍ dovede do paralelizam kaj podocne`ni<br />
te slo`eni hipokoristi~ni sufiksi: -ÍkÍ + -o > -ko i -ÍkÍ + -ę > -če:<br />
Stojko : Stoj~e, {to vo ponatamo{nata evolucija prodol`uva so celi<br />
serii novi (po priroda obi~no fonetski) osobenosti. Od osnovnata<br />
imenska struktura Man-, koja vo makedonskiot jazik e dobiena od<br />
razli~ni imiwa (od razli~no poteklo) ima cela serija ponovi imiwa,<br />
sp. Mano : Mane, Manko : Man~e, Manco : Man~o, Manko : Mango, Man~o :<br />
Manxo, Manto : Mante, Mando : Mande (Re~nik 2001: 21-33 ).<br />
Op{to zemeno, za makedonskata antroponimija najtipi~ni i<br />
naj~esti se imiwata koi zavr{uvaat na -o, -e; -ko, -~e; -~o i -xo. Ovoj<br />
tip imiwa se javuva i vo sosednite slovenski jazici, ~esto so razli~na<br />
frekvencija. Iako site tie se vo istoriski pogled hipokoristici, vo<br />
sovremenite jazici ja zadr`uvaat svojata prvobitna funkcija, no samo<br />
toga{ koga tie se vo opozicija nasprema polnite oficijalni imiwa.<br />
Vo sprotivniot slu~aj tokmu tie funkcioniraat kako oficijalnite<br />
imiwa. Ova do neodamna ne be{e slu~aj vo drugite slovenski jazici<br />
(osobeno vo zapadnoslovenskite), na pr. vo ~e{kiot ili polskiot, vo<br />
koi formite na -ek ostanaa hipokoristi~ni. Me|utoa vo posledno vreme<br />
ovie formi se javuvaat i vo oficijalni kontakti, kako na pr. imiwata<br />
na dvajcata poznati politi~ari od ovie zemji: ~e{. Mirek mesto<br />
Miroslav i pol. Radek mesto Radosław. Pri~inata za toa e polesen (za<br />
nositelite na neslovenskite jazici) izgovor i pravopis na kratkite<br />
imiwa, a pokraj toa takvite (obi~no dvoslo`ni) imiwa se polesni za<br />
zapametuvawe.<br />
3. Kulturolo{ki aspekt na imeto<br />
Imeto be{e po evropskata hristijanska tradicija glaven povod za<br />
slavewe. Pravoslavnite Sloveni (sli~no kako i drugite pravoslavni<br />
narodi) imaat edno ime i dokolku toa ime se nao|a vo svetcite (pravoslavniot<br />
kalendar), tie go slavat svojot imenden. Me|u niv, iako mnogu<br />
retko, ima i slovenski imiwa, kako Vladimir kaj Rusite.
Change language