УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ

„Deset napoqoni...“ „Dobro, re~e, deset... deset...“ Ama re~e mu go:
„Kako, bre, ~ekaj, da go javnam. Da vidi{ kako!“ I on mu se ka~il na
le|a zbok k... iii... ono hop... – Pari, `olti napoqoni!
– „A, re~e, dobro Nastradine. Kolku pari“
– „Trideset... ~etrdeset...“
– „Trideset... ~etrdeset...“
E, re~e mu go:
– „Ono mu gi dava pari.“
– „A so {to }e go ranime, re~e, ako }e go oterame doma“
– „Doma, re~e, koj }e go oterate, }e mu stvorite r’`.“
I ti go zeli... I mu skuvale ta r’` i naranile na ve~era, i go
zatvorile. I sabajleto koj }e hranite [] – magareto crknulo. Go
puknalo. Ha, ha, ha...
Ja, koga bev mlad, ko ergen, razume{, devojke, lepo, sve se sakale,
ama da se ne vidime. Stari wen }e me utepaa. I {to }e da pravime
nie, naravno, sakame da se uzmeme, eto tako e qubav. I koj }e dojde na
sabor... i da igrame. I }e se fatime site, ama ne sme{, a oni ja gledaat
od onata strana, ooo... da se utepaa starite, majkata, tatko... To e
taka. Mene me saka{e edna devojka i to bogata devojka. Ona saka za
mene dosta. Ona saka za mene dosta, ama ne sme od starite. Nikako.
I {to ke pravime. Se krademe nie, ovamo-tamo, se uvek, sekoja ve~e i...
nikako da dojdeme kod nea. I taka ti ka`am. To e bilo dosta toga. Ja
za vreme trideset sedma godina sum slugal vojska u Bosna. Ona pisa da
me pusta, a oni ja kontrolisaat v grad. Nikako. I da e hvatat, da e
istepaat. Ne mo`e nikako. I tako ja bev devet meseci vojska. Za tie
devet meseci, koga dojdov, ona be{e oma`ena. I taka vremeto... Posle
jas }e najdem druga. Eto taka qubavta e... Mine... povi{e nema.
55
4. Informator – Novka Miteva, okolina na Sv. Nikole:
Ja se vikam Novka Miteva... V rat e bilo te{ko. Posle do{li
partizani... Bilo je te{ko {to ne mo`e bude, ali pro{lo je sve, a ovde
se navikli... Bilo je dobro... E kad smo pro{li Dunav, proveli edna no}
na Dunav... Dobro be{e. Tamo e bilo mnogu lo{o.