УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Man~ukov, Manxukov, Manxukovski : prekar Man~uk / Manxuk(-a)<br />
’Ungarec‘ i drugi zna~ewa, ili pak Man`uk prekar ’kus, nabien<br />
~ovek‘ (dijal. tur. mançuk ’~ovek so mal rast‘); Manxikovski<br />
: prekar Manxika : manxika ’`ena {to prebira‘ (tur. mahana ><br />
maana > mana ’nedostatok‘); Manxurov : prekar Manxur : tur. manzur<br />
’pro~uen, qubimec‘ ().<br />
2. Prezimiwa obrazuvani od prekari koi se ramni na ne li~ ni imenki:<br />
Mangarov, Mangarovski, Mangaroski, (-a), kako i Man grov,<br />
Mangrski : prekar Mangar : mangar ’stara turska bakarna para‘;<br />
Mandalov(-a), Mandalovski, Mandaloski : prekar Mandal(o) :<br />
mandal(o)(tur. mandal ’mandalo na vrata‘) itn. (Re~nik 2001).<br />
I na krajot edna bitna karakteristika na makedonskoto prezime.<br />
Vo poslednive nekolku decenii onomasti~kata kategorija prezimiwa<br />
vo makedonskiot literaturen jazik se gramatikalizira i prerasna vo<br />
gramati~ka kategorija na imenkite so dva elementa: ma{ki i `enski<br />
prezimiwa koi se razlikuvaat po rod poradi nivnata pridavska forma.<br />
Tie imaat ednostavni formanti: ma{ki rod: -ovski / -oski // -evski<br />
/ -eski // -ski i -ov // -ev, `enski rod: - ovska / -oska // -evska / -eska // -ska<br />
i -ova // -eva. Formalnata gramatikalizacija na prezimiwata vo makedonskiot<br />
jazik e skoro potpolna, bidej}i nadvor od ovie strukturni<br />
tipovi ostanuvaat (osven tu|ite prezimiwa) samo 313 makedonski<br />
prezimiwa koi nemaat antroponomasti~ki formanti (Ivanova 2007:<br />
5-9). Prezimiwa so gore navedenite formanti zaedno so nivnite fonetski<br />
varijanti (kako -ski i -cki, -~ki, -{ki) ima 20 910 od vkupniot<br />
broj 23 946 makedonski prezimiwa zastapeni vo Obratniot re~nik<br />
na prezimiwata kaj Makedoncite. Me|u niv dominiraat prezimiwata<br />
na -ovski / -oski // -evski / -eski // -ski / -cki / -~ki / -{ki (zaedno so<br />
`enskite formi), {to gi ima 12 340, t. e. pove}e od polovinata od celokupniot<br />
fond. Vtoroto mesto go zazemaat prezimiwata so sufiksite<br />
-ov / -ev (isto taka zaedno so `enskite formi) ~ij broj iznesuva 9 600.<br />
So sufiksite -ovi} / -evi} // -i} i nivnite fonetski varijanti -ovi~ /<br />
-evi~ // -i~, nastanati pod rusko vlijanie, se obrazuvani vkupno pomalku<br />
od edna iljada makedonski prezimiwa.<br />
Sli~na sostojba postoi i vo drugite slovenski balkanski jazici<br />
koi imaat gramatikalizirano nekoi sufiksi, od koi dominantni se: vo<br />
bugarskiot -ov / -ev // -in, vo srpskiot i crnogorskiot -oviћ / -eviћ // -iћ<br />
odnosno -ović / -ević // -ić i vo bosanskiot -ović / -ević // -ić.<br />
97
Change language