УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
94<br />
se 594 od vkupniot broj 706. Verojatno imalo korekturi na smetka na<br />
formite na -ovski (-a), i -evski(-a), ~ij broj iznesuva 111.<br />
Se razbira, ne site srpski prezimiwa zavr{uvaat na -iћ, nitu<br />
bugarskite na -ov(-a) / -ev(-a), me|utoa kako srpskite, taka i bugarskite<br />
vlasti gi izbrale najtipi~nite formi so cel i na toj na~in da go<br />
srbiziraat, odnosno bugariziraat, makedonskoto naselenie. Na takov<br />
na~in prezimeto stanalo vo Makedonija politi~ko pra{awe.<br />
Najmalku podocne`ni korekturi ima verojatno vo godinite 1945-<br />
1967. Formite na -ovsk-(-i, -a) / -evsk-(-i, -a), koi sega se smetaat kako<br />
tipi~ni makedonski, po~naa vsu{nost da se pojavuvaat od 1945 godina.<br />
Vo periodot od 1945 do 1967 godina se registrirani 3 821 prezime, od<br />
koi 2 849 bea na -ovsk-(-i, -a) i -evsk-(-i, -a), 974 na -ov(-a) i -ev(-a), a samo<br />
8 na -i}, -ovi}, -evi} (v. gi tablicite 1-6 za site 11 sela vo spomenatata<br />
studija).<br />
Interesno e deka zapisite na prezimiwata na novoroden~iwata<br />
vo godinite 1945-1967 se izrazito izdiferencirani po polot vo pogled<br />
na formata na prezimeto (so ili bez -sk-(-i / -a)). Soodnosot na prezimiwata<br />
na -ovsk-(-i, -a) i -evsk-(-i, -a) nasprema onie so -ov(-a) i -ev(-a)<br />
iznesuva{e 1 611 : 292, ili pribli`no 3,5 : 1, a kaj `enskite deca <strong>–</strong> 673<br />
: 1 238 ili pribli`no 1 : 2. Takva disproporcija ne mo`e da se dol`i<br />
na razlikite vo polot na celata populacija, bidej}i tuka razlikata e<br />
vo granicite na normata (1 703 ma{ki i 1 811 `enski deca). Verojatno<br />
pri~inite se dve: 1. s# u{te nedovolno izgradenoto ~uvstvo i navika<br />
kaj prose~nite lu|e, no i kaj slu`benicite, deka prezimeto treba da ja<br />
ima istata forma (osven nastavkite za gramati~kiot rod) za celoto semejstvo,<br />
a ne samo za toa deteto da „se zapi{uva“ po prezimeto na tatkoto,<br />
a ne po imeto na dedoto ili ~i~koto, {to be{e stara tradicija vo<br />
balkanskite zemji, 2. potsvesnoto ~uvstvo deka pridavskite zborovi (a<br />
takvi se sovremenite makedonski prezimiwa) izrazuvaat pripadnost<br />
kon edno lice (-ov, -ova) ili kon pove}e lica (-ski, -ska), sp. sosedov,<br />
sosedova i sosedski, sosedska. Prvobitnoto patrijarhalno sfa}awe na<br />
ovie odnosi bilo razli~no za dvata pola: ma`ot mu pripa|al na rodot,<br />
a `enata na soprugot.<br />
Po ~etiri decenii od na{ite istra`uvawa makedonskite prezimiwa<br />
vo Azot se ve}e stabilizirani. Kako naj~esti i tipi~ni nivni<br />
formi se smetaat tie na -ovsk- (-i / -a) / -evsk-(-i / -a). Tie se javuvaat,<br />
so razli~na frekvencija kaj site slovenski narodi, no se mnogu<br />
karakteristi~ni za polskiot jazik. Vo Polska se nastanati ve}e vo<br />
XII vek (Kovalik-Kaleta 2007) i do krajot na XVIII vek bea kako tip<br />
(na -yki) <strong>–</strong> kako blagorodni~ki prezimiwa <strong>–</strong> pod za{tita. Po gubeweto<br />
na nezavisnosta na Pol ska (1795 g.) tie po~naa da se {irat kaj site<br />
sloevi na op{testvoto, me|u drugoto i me|u doselenicite od drugi narodnosti,<br />
sp. pol. Szmitkowski i germ. Schmidtke. Strukturata i poteklo-
Change language