Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

3rd International Scientific and Professional Conference
CORRIDOR 10 - a sustainable way of integrations
transportni Terminal u Beogradu) gde intermodalni transport u Srbiji učestvuje u ukupnom transportu
sa 0,5%, a u EU zemljama sa 6-9%.
Podrška će biti obezbeđena racionalnom i ciljanom razvoju intermodalnog transporta na
međunarodnim koridorima da bi omogućili da intermodalni transport, unutrašnjim plovnim i kopnenim
putevima u Srbiji, bude bezbedan, efektivan, fleksibilan i jednostavan za njegove korisnike. U skladu
sa transportnim politikama EU i strategijama održivog razvoja transporta, glavni prioriteti
komplementarne transportne politike do 2014. u Srbiji biće:
• Omogućavanje tehničke osnove za primenu tehnologije intermodalnog transporta,
konstrukcijom i rekonstrukcijom slobodnog UIC-C profila tunela i mostova i
• Omogućavanje tehničke baze za primenu tehnologija intermodalnog transporta, razvoja
terminala za intermodalni transport.
Još uvek nisu striktno definisane lokacije intermodalnih čvorova. Defininisana su područja gde trebaju
da budu smešteni intermodalni čvorovi, a realna potreba za postavljanjem predviđenih intermodalnih
terminala biće definisana studijom izvodljivosti koja će biti urađena za svaku lokaciju posebno.
Projekat „Olakšavanje intermodalnog transporta u Srbiji“ ima za cilj, pored već pomenute 3 glavne
lokacije intermodalnih čvorova (Novi Sad, Beograd, Niš), da precizno definiše lokacije ostalih
intermodalnih čvorova i terminala u okviru intermodalne transportne mreže Srbije.
Usvojeni prostorni plan Republike Srbije (Sl. gl. 88/10) od 2010. do 2020. Godine definiše Slobodne
zone kao generatore razvoja pojedinih regiona u Srbiji i predlaže sledeće lokacije za razvoj
intermodalnih terminala: Subotica, Senta, Šabac, Sombor, Smederevo, Pančevo, Prahovo, Jagodina,
Valjevo, Užice, Čačak, Kragujevac, Kraljevo, Niš, Dimitrovgrad-Pirot, Priština, Preševo.
Planirana ulaganja u razvoj intermodalnog transporta po TMP su u minimalnom scenariju 26 miliona €
dok planirana ulaganja u razvojnom scenariju dostižu vrednost od 136 miliona €.
Vlada Republike Srbije je, na osnovu Master plana transporta, definisala kao prioritetne aktivnosti
izgradnju koridora X u cilju integracije domaćih transportnih puteva u evropsku transportnu mrežu.
Razvoj terminala u Pirotu vezan je za razvoj, kako mreže intermodalnih terminala Srbije tako i razvoj
intermodalnosti Republike Bugarske. Time transportni terminal u Pirotu postaje čvorište logističkih
operacija između Istoka i Zapada.
7. INTERMODALNI LOGISTIČKI CENTAR PIROT
Cilj izgradnje Intermodalnog Logističkog Centra Pirot je da se, pružanjem usluga iz oblasti transporta,
izađe u susret transporterima koji već koriste usluge u Slobodnoj zoni Pirot ali i transporterima čiji
kamioni i vagoni prolaze krakom koridora Xc i predstavljaju potencijal za pružanje transportnih usluga
od strane Intermodalnog Logističkog Centra Pirot. Kroz formiranje „Zelenog koridora“ koji će doprineti
smanjenju negativnog uticaja tranasporta na okolinu i kroz nastojanja Slobodne zone Pirot ILC Pirot
će postati deo intermodalne transportne mreže zemalja Zapadnog Balkana i Evropske Unije.
Što se tiče kvantitativne procene, trenutne potrebe za izgranjom Intermodalnog Logističkog Centra
proizilaze pre svega od korisnika Industrijske Zone Pirot, među kojima značajnu ulogu zauzima gigant
u proizvodnji auto-guma „Tigar Tyres“, deo Michelin grupe, kao i značajan broj transportnih jedinica
koje prolaze koridorom Xc . Značajno povećanje broja kamiona i vozova se očekuje nakon završetka
Koridora X gde Slobodna zona Pirot vidi mogućnost privlačenja pomenutih transportera pružanjem
različitih transportno-logističkih usluga.
Belgrade, 2012 145