Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo SaviÄ

More documents

Recommendations

Info

3rd International Scientific and Professional Conference CORRIDOR 10 - a sustainable way of integrations razvoju prostora izvan koridora. To izaziva negativne demografske procese, kao što je napuštanje brdsko-planinskog prostora i naseljavanje stanovništva u malom broju gradova i duž koridora, što dovodi do pražnjenja teritorija koje imaju potencijala za razvoj, preopterećenje gradova koji nemaju kapaciteta za zapošljavanje nove radne snage itd. Postavlja se pitanje gde je izlaz iz ovakve situacije. Teorijski model je veoma jednostavan i mogao bi da bude produktivan. On bi podrazumevao ujedinjavanje malih zemalja i malih naroda oko zajedničkih interesa što bi dovelo do njihovog zajedničkog ekonomskog jačanja na sektoru finansija, tehnološkog razvoja, industrijske i poljoprivredne proizvodnje, vojnog jačanja i dr. To bi značilo izlazak tih zemalja iz statusa država drugog reda u kome se one danas nalaze, a taj njihov status potvrđuju i dva priloga navedena u prethodnom delu teksta koji prikazuju gustinu železničke i putne mreže (slika 15 a i b). Posmatrano prekseološki ovakav scenario je nemoguć. Mali narodi i države koji su koliko juče huškani jedne na druge i naoružavani za međusobna ratna dejstva, ne mogu ući u ozbiljne kooperativne odnose čak i onda kada je to njihov interes. Posledice višestrukih ratovanja, stalnog suprotstavljanja interesa ne mogu se prevazići dekretima koja donose centri političke moći. Potrebno je da prođu generacije da se takve stvari zaborave. Kada se o Srbiji radi to se veoma dobro vidi. Pred Prvi svetski rat, Austrougarska je držala Vojvodinu i Bosnu i Hercegovinu, a u Bugarskoj je bila na vlasti nemačka dinastija Koburga. Srbija je bila sa tri strane okružena zemlja, čime je njena sudbina trebalo da bude trajno rešena. Po cenu ogromnih ljudskih i materijalnih žrtava, Srbija je izbegla sudbinu koja joj je bila namenjena. U Drugom svetskom ratu Jugoslavija je napadnuta bukvalno sa svih strana. U današnjem vremenu, prevremenim prijemom Rumunije i Bugarske u Evropsku Uniju, Srbija je uvedena ponovo u jedan oblik „prijateljske“ geopolitičke blokade, jer je sa svih strana okružena zemljama Evropske Unije i NATO saveza, itd. Sve su ovo okolnosti od bitnog značaja za pitanje izgradnje i infrastrukturnih koridora kroz Srbiju. Vekovna i višedecenijska neprijateljstva i otvoreni problemi koji postoje između malih država, ne rešavaju se već se ignorišu od centara geopolitičke moći, ali oni su klica budućih sukoba koji će se ispoljiti kad-tad. Srbija ima loša iskustva sa susedima. Balkanski savez s početka prošlog veka doveo je do ratova među saveznicima. Prva i druga Jugoslavija su bili sa aspekta Srba i srpskih interesa vrlo loše političko iskustvo, jer su uspostavljlene mnoge asimetrije na štetu Srba i Srbije, od kojih neke i dalje traju. Takav je npr. proces privatizacije u Srbiji u kome su Slovenija, Hrvatska i Bugarska kupile mnoge fabrike u Srbiji i to bez reciprociteta, jer srpska privreda u tim država nije mogla da kupi ništa. Racionalni scenario razvoja za Srbiju je, koncentracija na svoj nacionalni i državni interes kao apsolutni prioritet. To podrazumeva uvođenje u vlast nacionalno rasvešćene političke elite, ubrzan ekonomski razvoj, ubrzan razvoj obrazovanja, ubrazan tehnološki razvoj, finansijsko osamostaljenje, vojno jačanje, valorizacija i kapitalizacija ljudskih i prirodnih resursa, saradnja sa svim zemljama i narodima bez ksenofobija, ideoloških i političkih predrasuda, sa primarnim osloncem na prijateljske zemlje itd. Imam utisak da je vreme za ovakav odnos prema problemima u Srbiji otpočelo. Polazeći od ovakvih pretpostavki mislim da treba preispitati sve razvojne politike u Srbiji, pa i izgradnju infrastrukturnih koridora. Belgrade, 2012 17
3rd International Scientific and Professional Conference CORRIDOR 10 - a sustainable way of integrations 5. ZAKLJUČAK Veliki infrastrukturni, a pre svega saobraćajni sistemi su i uzrok i posledica razvoja. Primarne saobraćajne infrastrukture otvaraju prostor za privredni i svaki drugi razvoj, a posle toga treba da povećavaju svoje kapacitete shodno ostvarenom pre svega privrednom razvoju. U uslovima uništene najvrednije privredne proizvodnje izgradnja velikih tj. visokokapacitetnih saobraćajnih infrastruktura je u stvari opredeljenje za status zemlje koja je poljoprivredno i sirovinsko područje po karakteru proizvodnje, a tranzitno područje po karakteru saobraćaja. Zadužavanje za izgradnju velikih saobraćajnih infrastruktura bez stvarnih garancija za razvoj privrede izaziva sumnju u opravdanost ovakvo postavljenih investicionih prioriteta, jer malolitražna privreda sve to može da izgradi samo po cenu ozbiljne redukcije razvoja proizvodnih delova privrede. Zato izgradnji velikih infrastrukturnih sistema treba pristupiti oprezno i bez euforije. Belgrade, 2012 18
Page 1 and 2: 3rd International Scientific and Pr
Page 25: 3rd International Scientific and Pr
Page 77 and 78:
3rd International Scientific and Pr
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199 and 200:
Page 201 and 202:
Page 203 and 204:
Page 205 and 206:
Page 207 and 208:
Page 209 and 210:
Page 211 and 212:
Page 213 and 214:
Page 215 and 216:
Page 217 and 218:
Page 219 and 220:
Page 221 and 222:
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
Page 231 and 232:
Page 233 and 234:
Page 235 and 236:
Page 237 and 238:
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
Page 253 and 254:
Page 255 and 256:
Page 257 and 258:
Page 259 and 260:
Page 261 and 262:
Page 263 and 264:
Page 265 and 266:
Page 267 and 268:
Page 269 and 270:
Page 271 and 272:
Page 273 and 274:
Page 275 and 276:
Page 277 and 278:
Page 279 and 280:
Page 281 and 282:
Page 283 and 284:
Page 285 and 286:
Page 287 and 288:
Page 289 and 290:
Page 291 and 292:
Page 293 and 294:
Page 295 and 296:
Page 297 and 298:
Page 299 and 300:
Page 301 and 302:
Page 303 and 304:
Page 305 and 306:
R [m] V [km/h] n n [mm] 3rd Interna
Page 307 and 308:
QNx [%] QNx [%] 3rd International S
Page 309 and 310:
Page 311 and 312:
Page 313 and 314:
Page 315 and 316:
Page 317 and 318:
Page 319 and 320:
Page 321 and 322:
Page 323 and 324:
Page 325:
show all

Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo SaviÄ

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo SaviÄ