Zbornik radova Koridor 10 - Kirilo Savić

3rd International Scientific and Professional Conference
CORRIDOR 10 - a sustainable way of integrations
razvoju prostora izvan koridora. To izaziva negativne demografske procese, kao što je napuštanje
brdsko-planinskog prostora i naseljavanje stanovništva u malom broju gradova i duž koridora, što
dovodi do pražnjenja teritorija koje imaju potencijala za razvoj, preopterećenje gradova koji nemaju
kapaciteta za zapošljavanje nove radne snage itd.
Postavlja se pitanje gde je izlaz iz ovakve situacije.
Teorijski model je veoma jednostavan i mogao bi da bude produktivan. On bi podrazumevao
ujedinjavanje malih zemalja i malih naroda oko zajedničkih interesa što bi dovelo do njihovog
zajedničkog ekonomskog jačanja na sektoru finansija, tehnološkog razvoja, industrijske i
poljoprivredne proizvodnje, vojnog jačanja i dr. To bi značilo izlazak tih zemalja iz statusa država
drugog reda u kome se one danas nalaze, a taj njihov status potvrđuju i dva priloga navedena u
prethodnom delu teksta koji prikazuju gustinu železničke i putne mreže (slika 15 a i b).
Posmatrano prekseološki ovakav scenario je nemoguć. Mali narodi i države koji su koliko juče huškani
jedne na druge i naoružavani za međusobna ratna dejstva, ne mogu ući u ozbiljne kooperativne
odnose čak i onda kada je to njihov interes. Posledice višestrukih ratovanja, stalnog suprotstavljanja
interesa ne mogu se prevazići dekretima koja donose centri političke moći. Potrebno je da prođu
generacije da se takve stvari zaborave.
Kada se o Srbiji radi to se veoma dobro vidi. Pred Prvi svetski rat, Austrougarska je držala Vojvodinu i
Bosnu i Hercegovinu, a u Bugarskoj je bila na vlasti nemačka dinastija Koburga. Srbija je bila sa tri
strane okružena zemlja, čime je njena sudbina trebalo da bude trajno rešena. Po cenu ogromnih
ljudskih i materijalnih žrtava, Srbija je izbegla sudbinu koja joj je bila namenjena. U Drugom svetskom
ratu Jugoslavija je napadnuta bukvalno sa svih strana. U današnjem vremenu, prevremenim prijemom
Rumunije i Bugarske u Evropsku Uniju, Srbija je uvedena ponovo u jedan oblik „prijateljske“
geopolitičke blokade, jer je sa svih strana okružena zemljama Evropske Unije i NATO saveza, itd. Sve
su ovo okolnosti od bitnog značaja za pitanje izgradnje i infrastrukturnih koridora kroz Srbiju. Vekovna
i višedecenijska neprijateljstva i otvoreni problemi koji postoje između malih država, ne rešavaju se
već se ignorišu od centara geopolitičke moći, ali oni su klica budućih sukoba koji će se ispoljiti kad-tad.
Srbija ima loša iskustva sa susedima. Balkanski savez s početka prošlog veka doveo je do ratova
među saveznicima. Prva i druga Jugoslavija su bili sa aspekta Srba i srpskih interesa vrlo loše
političko iskustvo, jer su uspostavljlene mnoge asimetrije na štetu Srba i Srbije, od kojih neke i dalje
traju. Takav je npr. proces privatizacije u Srbiji u kome su Slovenija, Hrvatska i Bugarska kupile mnoge
fabrike u Srbiji i to bez reciprociteta, jer srpska privreda u tim država nije mogla da kupi ništa.
Racionalni scenario razvoja za Srbiju je, koncentracija na svoj nacionalni i državni interes kao
apsolutni prioritet. To podrazumeva uvođenje u vlast nacionalno rasvešćene političke elite, ubrzan
ekonomski razvoj, ubrzan razvoj obrazovanja, ubrazan tehnološki razvoj, finansijsko osamostaljenje,
vojno jačanje, valorizacija i kapitalizacija ljudskih i prirodnih resursa, saradnja sa svim zemljama i
narodima bez ksenofobija, ideoloških i političkih predrasuda, sa primarnim osloncem na prijateljske
zemlje itd. Imam utisak da je vreme za ovakav odnos prema problemima u Srbiji otpočelo. Polazeći od
ovakvih pretpostavki mislim da treba preispitati sve razvojne politike u Srbiji, pa i izgradnju
infrastrukturnih koridora.
Belgrade, 2012 17