UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

Ipak, kad se saberu sva svedočenja (od Šeknera i Barbare Kiršenblat-Gimblet, preko
Pegi Felan i Dijan Tejlor (Diane Taylor), do doktoranata poput mene) može se uočiti
jedna zajednička crta, da su ove studije rođene zahvaljujući saradnji između Šeknera i
Viktora Tarnera. 25 Odnosno, da su dovođenjem pozorišta i antropologije u vezu, oba
teoretičara uočila veoma duboka pitanja koja su se nalazila iza ovih viđenja izražavanja
kulture. Uprkos raznovrsnosti kultura, sve one su sadržavale u sebi neprestanu sklonost
ka teatralizaciji, što je takođe značilo da je izvođenje univerzalni način izražavanja,
čak više od samog jezika. Istog trenutka se nametnulo pitanje da li je »teatar« bio
adekvatan termin za širok spektar »izvedbenih radnji« u različitim kulturama? Ubrzo je
postalo jasno da je jedino »izvođenje« (performance) mnogo bliži pojam pomoću koga
bi se mogle opisati ove aktivnosti. Gotovo istovremeno (ako ne i ranije) bilo je uočeno
da veliki broj kultura zasniva svoje izvođenje na nepisanim, ili usmenim tekstovima,
što je prirodno dovelo do koncepcije interkulturalizma kao osnove za proučavanje
svih fundamentalnih pojmova.
Jasno je da su ove studije bazično interkulturalne, jer je gotovo nemoguće izdvojiti
neku kulturu kao »čistu« ili kao entitet koji postoji samo za sebe. Ričard Šekner smatra
da svi scenski oblici (teatar, parateatar, ritual) u svim kulturama sadrže iste strukturalne
elemente: tekst, pokret, mizanscen, organizaciju i upotrebu prostora, scenografiju ili
ambijent, atmosferu, publiku, recepciju. Mada ovi različiti elementi nisu nužno
univerzalni, oni mogu da posluže kao određene kategorije koje mogu da pomognu u
tumačenju i definisanju izvođenja, od tzv. »izvođačkog ponašanja«, preko izvođačke
svesti, ili veze između izvođača koji »postaje karakter« ili izvođača/plesača u transu
koji je »opsednut« nečim i njihovih posmatrača. Studije izvođenja istražuju i tumače
zajedničke i transkulturalne principe na kojima počivaju sve teorije i prakse izvođenja,
ne samo u savremenom teatru, već i u tradicionalnim teatarskim i ritualnim
predstavama, ali i parateatarskim manifestacijama u svakodnevnom životu, kao i sajber
prostoru.
S druge strane, ova »nepodnošljiva lakoća« je odmah izazvala sumnju da je u pitanju
uska, ograničena verzija studija kulture. Ili na primer, da su studije izvođenja imale
tako širok fokus, upravo jer nisu imale ništa originalno i novo da ponude. Čak je moglo
da se dokaže da je čitava disciplina nastala kao reakcija na postmodernizam: disciplina
posvećena živoj umetničkoj razmeni mogla je lako da se razvija na univerzitetima
tokom 1980ih godina, upravo zato što je njena moćna forma kao vitalnog oblika
kulturne razmene bila na izdisaju. Nova disciplina se pojavila baš u pravom trenutku
kako bi poslužila kao univerzitetski »emulator« nematerijalnosti umetnosti. 26 Tokom
vremena, iako su nestale ove prepreke, danas se performance studies najčešće kritikuju
kao čisto akademske, neuključene u new left teorijski aktivizam. 27 I dok su teatrologija i
25 Viktor Tarner je pozvao Šeknera na svoju konferenciju pod nazivom »Ritual, Drama and
Spectacle« 1977. godine, koja je bila toliko uspešna, da su Tarner i Šekner potom organizovali
tri konferencije tokom ranih osamdesetih pod zajedničkim nazivom, »World Conference on
Ritual and Performance« koja su uključivala rituale i izvođenja različitih kultura i izvođača
širom sveta. Ova plodnja saradnja završena je Tarnerovom preranom smrću 1983. godine, ali je
nasleđe ostalo (videti Ričard Šekner, »What is Performance Studies« u op. cit.).
26 Peggy Phelan, Introduction u The Ends of Performance, op. cit., str. 3-8.
27 Radi kritike ovih studija, videti Nathan Stucky and Cynthia Wimmer, »Introduction: The
Power of Transformation in Performance Studies Pedagogy«; kao i Joseph Roach, »Theatre
Studies/Cultural Studies/Performance Studies,« u Teaching Performance Studies, op. cit., 2002,
str. 1-41. Takođe Bruce Wilshire, »The Concept of Paratheatrical,« The Drama Review (TDR),
vol. 34, no. 4, (T128), Winter 1990, str. 169-179. Vilšajr je žestoko napao primenu pozorišne
11