UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

od pozorišnog, ali mu se i približava u pogledu svoje funkcije u celokupnoj kulturi, jer
se u svim vrstama izvođenja, ili »predstavljanja«, radi o »teksturama« koje su u
posebnoj meri upućene na aktivno oslobađanje energije mašte koja slabi u civilizaciji
pretežno pasivne potrošnje slika i podataka. Ni izvođenje u svakodnevnom životu, niti
umetničko izvođenje nisu prvenstveno vizuelno, već znakovno organizovani.
Istovremeno, kultura sve više potpada pod zakone prodaje i tržišne isplativosti, pa tu
postaje vidljiv još jedan aspekat izvođenja koje ne stvara nikakav opipljiv proizvod,
dakle proizvod koji bi mogao da se umnožava i prodaje, kao što su na primer, film,
video, CD, ali i fotografije ili knjige.
III Izvedba-kao-emulator
Već je opšte mesto da nove tehnologije i mediji u velikim »kvantnim skokovima«
postaju sve »nematerijalnije«. Na primer, još je 1985. godine, »tvorac«
postmodernizma, Žan Fransoa Liotar (Jean-Françoise Lyotard) zajedno sa Tijerijem
Šaputom (Thierry Chaput), direktorom Centre de Creation Industrielle, osmislio i
organizovao izložbu u centru Pompidu u Parizu, pod nazivom Les Immateriaux (koja se
grubo može prevesti kao Nematerijalnosti). Njihova početna ideja zasnivala se na
činjenici da je tehnološki i naučni progres izazvao radikalnu promenu u percepciji
stvarnosti. Perspektivistička vizija realnosti koja je veoma uticala na formiranje naših
ideja o značenju »vernog« predstavljanja od 15. veka do modernog doba, bila je
zamenjena novim pogledom koji je smatrao da se ljudska bića više ne nalaze pod
uticajem prirodnog/materijalnog, već radije nematerijalnog, koju je Liotar definisao
kao informaciju. 3 Imajući u vidu implikacije informatičkog doba u nastajanju, Liotar je
učinio vidljivom ovu postmodernističku situaciju, stvarajući »refleksivnu nelagodu« u
posmatraču. Liotar je za ovu izložbu napravio mrežu tehnoloških, umetničkih i naučnih
eksperimenata, koji su se svi uklopili u sveobuhvatnu jezičko-teorijsku formulu, koja se
sastojala od linije »pošiljalac-primalac-nosilac poruke-kod koji sadrži poruku-subjekat
na koga se odnosi poruka«. Liotar nije predstavio izložbu, Les Immateriaux kao izložbu
u tradicionalnom smislu, već kao postmodernističko »vreme-prostor« ispunjeno
protočnim informacijama i nevidljivim interfejsovima u kojima su se granice između
različitih oblasti brisale, dok su stara »jedinstva« nestajala: »U pitanju nije bilo
predstavljanje jedne izložbe (ekspozicije), već radije »preekspozicije« 4
Naravno, od te izložbe do danas, informatičko društvo doživelo je transformaciju od
filozofskog koncepta do svakodnevne realnosti, zahvaljujući razvoju mnogih
tehnologija koje je Liotar iskoristio da intenzivira iskustvo umetnosti u dolazećem,
elektronskom dobu, a koje su ušle u istoriju kao arhaični protipovi ili prevaziđeni
gadžeti. 5 Ali ova izložba je bila jedan od prvih velikih pokušaja da se predstavi
informatičko društvo u nastajanju i istraži novo iskustvo koje je s njim nastalo. To je
takođe bilo i ozbiljno promišljanje o značaju neke izložbe kao medijuma i
komunikacije. Ali ostaje pitanje do kog stepena je Liotar razumeo implikacije i
paradokse svog solidno konstruktovanog projekta? To je bila neka vrsta preuranjenog
3 Vid. Jean Francoise Lyotard, “Les Immateriaux” u Thinking about Exhibitions, prir. R.
Greenberg, New York: Ferguson & S. Nairne, 1996, str. 159-175.
4 J. F. Lyotard, informacija za novinare o izložbi Les Immateriaux, 8. januar 1985.
5 Tačno na dvadesetogodišnjicu izložbe organizovan je filozofski simpozijum pod istim
imenom, takođe u Parizu, koji je pokušao da da odgovore na ono što je bilo posle, ali to nije
naša tema.
5