UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

opšta artikulacija principa na kojima počiva sistem i kao razvijeni ekonomski sektor,
koji direktno proizvodi sve veću količinu slika-stvari, spektakl je glavni proizvod
današnjeg društva.
U društvu spektakla, život se jednostavno predstavlja kao ogromna akumulacija
prizora. 335 Slike svih aspekata života stapaju se u medijski tok stvari, u novo jedinstvo
sveta, u kome se sva životna iskustva vezuju za robu ili posedovanje, stvarajući tako
civilizaciju slike koja uvek upućuje na neku sledeću sliku. Totalitet spektakla je
istovremeno medijatizacija, ali i teatralizacija, svih aspekata života. »Spektakl ne može
biti shvaćen kao puka vizuelna obmana koju stvaraju masovni mediji. To je pogled na
svet koji se materijalizovao.« 336 Ali za tako nešto potrebna je definicija građanina kao
gledaoca, odnosno, kako ga Debor definiše kao Homo Spectatora, koja u medijskom
društvu postaje sve plauzibilnija. 337
Na primer, u septembru 2005. godine jedva je izbegnuta avionska nesreća na
aerodromu u Los Anđelesu. Usled kvara na opremi za sletanje, avion američke
kompanije Džet Blu sa 140 putnika i članova posade, posle tri sata kruženja nad
aerodromom, uspešno je sleteo. Sletanje je bilo medijski propraćeno (činjenica je da na
velikim aerodromima dežuraju snimatelji i fotografi kako bi među prvima zabeležili
neku nesreću i te snimke kasnije prodavali). Po izlasku, putnici su svedočili da su
sopstvenu dramu gledali na televizijskim vestima koje su direktno prenošene u avionu.
Jedan od putnika je izjavio da je bilo nadrealno gledati sopstvenu nesreću, dok je druga
putnica rekla da bi bila mnogo smirenija da im vesti nisu bile emitovane. Za većinu
putnika u tom avionu činjenica da su bili gledaoci svoje sopstvene nesreće bila je, na
izvestan način, smirujuća: »Ostane li se gledaocem, ostane li se poslušno ondje gdje se
jest, pred televizorom, katastrofe će uvijek biti vani, uvijek će biti 'objekt' za neki
'subjekt' – to je implicitno obećanje medija. No to utješno obećanje isto je što i jednako
tako jasna, premda ujedno neizrečena prijetnja: ostani ondje gdje jesi. Jer ako se
pomakneš, lako može doći do intervencije, bila ona humanitarna ili ne.« 338
U ovom slučaju, stvarni život (kvar na avionu) bio je materijalno prožet
kontemplacijom spektakla (vesti) koji ga je potpuno upio i počeo da se ravna po njemu.
Na primer, tokom leta, jedan od putnika, misleći da je sve gotovo, uzeo je videokameru
i snimio »svoje zbogom« za svoju devojku. Kad su evakuisani iz aviona,
putnici/protagonisti nesreće su izlazili, mahajući kamerama. 339 Objektivna stvarnost
bila je prisutna u oba aspekta: stvarnost je bila predstavljena u okviru spektakla, a
spektakl je postao stvarnost. Ovakvo odvajanje događaja od ljudi koji su bili direktno
involvirani u događaj upravo kroz vest o njemu, navodi na ono što H.T. Leman naziva
pražnjenjem komunikacijskog čina. »Svijest o tome da smo u 'jeziku', u samom mediju
komunikacije povezani s drugima, a time i njima obvezani, odgovorni, povlači se u
korist komuniciranja kao razmijene informacija.« 340 Mediji sve pretvaraju u
informaciju čijim ponavljanjem i privikavanjem gledalaca na nju, slabe osećaj za to da
335
Ibid, str. 13.
336
Ibid.
337
Ibid, str. 6.
338
Politički i medijski teoretičar Semjuel Veber (Samuel Weber) citiran u H.T. Lehmann, op.
cit., str. 341.
339
»Putnici na TV monitorima gledali direktan prenos katastrofe,« priredio I. Radak, Danas, 23.
septembar 2005, str. 37.
340 H.T. Lehmann, op. cit., str. 341.
121