UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

nemačkog kompozitora Karlhajnc Štokhauzena (koja je užasnula svet i jedno vreme ga
stigmatizovala), kada je izjavio da je razaranje Kula blizankinja u Njujorku bilo
vrhunsko umetničko delo 21. veka. Štokhauzenova sklonost u muzici ka
sveobuhvatnom umetničkom delu (Vagnerov Gesamtkunstwerk) ovde se transformisala
u koncept umetnosti koji se realizovao kroz totalitet slike. Ili kako tvrdi Pol Virilio,
»uništenje gotovo celokupnog stanovništva sveta« može postati zabava, odnosno
»prava narodna umetnost 20. veka«. Virilio tvrdi da će velike nesreće, iako retke po
prirodi, postati deo svakodnevice, zahvaljujući novim medijima. One će se postepeno
pretvoriti u »predmet vizuelnog uživanja«, koje bi se moglo ponovo ponuditi po volji
širokoj i nezasitoj publici. 345
II Tehnike kontrole
Društvo spektakla pretvara sve stvarne događaje u medijske događaje koji su
istovremeno informacija (slika) koja se rutinski, površno i spektakularno beleži, datira i
ostaje večno da traje, i može se onda, po potrebi, besomučno ponavljati. Kao što je
navedeno ranije, u medijatizovanom društvu jedna slika uvek otvara mogućnost za
nove slike (prizore). Crveni krst je u maju 2004. obelodanio izveštaj o mučenjima
zatvorenika u američkom zatvoru Abu Ghraib u Iraku u jesen 2003. godine. Izveštaj se
fokusirao na javnu prirodu poniženja, u kojoj su zatvorenici bili izloženi seksualnom
zlostavljanju i raznim oblicima poniženja, ne samo pred neprijateljskim vojnicima,
među kojima su bile i žene, već i pred »ultimativnim« trećim gledaocem, digitalnom
kamerom koja je u zatvorenicima samo pojačala osećanje stida, jer poniženje kome su
bili izloženi, nije bio samo trenutak, već je ostalo zabeleženo zauvek u vidu digitalnog
zapisa. Mučenja u Abu Ghraibu predstavljala su svojevrsni medijski metateatar torture,
odnosno kombinaciju živog događaja i digitalnog zapisa za buduće imaginarne
gledaoce. 346
Tokom istorije ratova, različiti vojnici, u različitim vojnim bazama ili zatvorima,
postupali su prema istim »scenarijima« mučenja neprijateljskih vojnika u kojima su oni
bivali podvrgnuti raznim oblicima nasilja, od upotreba nesnosnih zvukova i svetlosnih
»efekata«, do seksualnih poniženja, kako bi se manipulisalo njihovim slabostima i
emocijama. Najpoznatija kompilacija ovih tehnika može se naći u priručniku CIA-e,
Counterintelligence Interrogation (1963), gde se nalazi čitava lista načina kojima se
izaziva opšta slabost kod zatvorenika koji se podvrgavaju novim, »civilizovanim«
oblicima mučenja, a koji ne »zamaraju« previše zatvorenike, već stvaraju blage
homeostatične poremećaje dovoljne da izazovu emotivnu poremećenost, i koji »daju
izuzetne rezultate«. Prema ovom priručniku, uslovi zatvora već treba da budu takvi da u
zatvoreniku pojačaju osećanje da je odsečen od onoga što mu je poznato i blisko i da se
nađe u sasvim nepoznatom prostoru. Kontrola prostora u kome se nalazi dozvoljava
onima koji vrše istragu da odrede zatvorenikovu ishranu, spavanje i druge osnovne
potrebe. Kada se to izmeni, ako zatvorenik ne jede i ne spava dovoljno i redovno, ako
je izložen hladnoći ili preteranoj vrućini, on postepeno postaje dezorijentisan, što
svakako može da izazove osećanje straha i bespomoćnosti. Jednom kad se to dostigne,
otpor zatvorenika je ozbiljno doveden u pitanje. On doživljava vrstu psihičkog šoka,
345 Pol Virilio, Informatička bomba,« op. cit., str. 89-90.
346 Ovu scenu je dramatizovao i izveo mađarski reditelj Arpad Šiling u predstavi Black Lands
(2006).
123