UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

Međutim, u kontekstu studija izvođenja, najvažnija je svest o igranju uloga. Još u
srednjem veku postojala je svest o društvenim ulogama koje ljudi igraju tokom svog
života. U vizuelnim predstavama dance macabrea, na raznim litografijama i crkvenim
reljefima iz srednjeg veka, postoje slike u kojima smrt, oličena u mrtvacu ili lešu koji
se raspada, dolazi po smrtnike i odvodi ih u smrt, bez obzira na njihov društveni status
ili životno doba: u njima su zastupljeni svi staleži u rasponu od kralja i pape, preko
plemića do običnih građana. S obzirom da žene tada nisu imale društvene uloge, bile su
predstavljene u različitim fazama svog ženskog bitisanja (devojčica, devojka, dragana,
udata žena, majka, udovica, starica, itd.). Iako je tokom vekova bilo sličnih razmišljanja
na temu društvenih uloga, kao i da je metafora sveta kao pozornice, nastala u
filozofskom i dramskom pisanju elizabetanskog doba u Engleskoj krajem 16. veka, tek
se sredinom 20. veka javljaju prve jasnije strategije istraživanja igranja uloga kao
društvenih pojava, odnosno povezivanja kulturalnih i umetničkih izvođenja. Francuski
sociolog, Žorž Gurvič, u svom članku »Sociologija pozorišta« prvi je ukazao na
duboku srodnost između društva i pozorišta, što je otvorilo novi pravac sociološkog
istraživanja u oba smera: teatralizacije društva i doživljaja pozorišta kao oblika
društvene organizacije. 83 Gurvič je skrenuo pažnju na elemente pozorišta u svim
društvenim svečanostima, od velikih društvenih ceremonija sve do jednostavnog
okupljanja prijatelja. Takođe, on je ukazao na činjenicu da svi pojedinci tokom života
igraju nekoliko društvenih uloga: klasnu, političku, profesionalnu, itd. Njegova studija
je takođe otvorila put ka sociološkim istraživanjima u teatru, od publike (njene
raznolikosti i povezanosti); potom drame i njenog odnosa prema određenom
društvenom okviru; odnosa glumačke profesije prema ostalim profesijama i
celokupnom društvu; i najzad sadržaja predstava i njihovog tumačenja; kao i društvene
funkcije pozorišta u različitim društvima. Kao marksista, on je nagovestio i društveno
angažovane predstave sledeće generacije: Living teatra, Ričarda Šeknera i Augusta
Boala, predlaganjem mogućih predstava »prerušenih« u stvarni život, kao neku vrstu
iznenađenja i za same izvođače, ili predstave zamišljene tako da izazovu zajedničke
akcije, podsticanjem gledalaca da učestvuju u igri glumaca, oslobađanjem publike od
strogih i uređenih društvenih okvira, kao i proširenjem izvođenja na stvarni život. 84
U tom stvarnom životu, ljudi su pored staleških ili rodnih uloga, ponekad bačeni u
određene uloge, »preživelih« u nekoj prirodnoj katastrofi, žrtava zločina, slučajnih
svedoka. Nepotrebno je reći koliko su ove uloge u medijatizovanom društvu proširene,
umnožene, ponavljane i kopirane. I Šekner i Tarner sugerišu da ista osoba u različitim
situacijama, u istom danu, može glumiti osrednje ili savršeno. 85 Danas smo svedoci da
se takvi izrazi sve češće koriste u svakodnevnom govoru: sintagma »igranja uloge«
primenjuje se kako bi se opisala neka ozbiljna građanska delatnost, kao što je obavljati
dužnost predsednice ili predsedavajućeg. Pored toga, često se koristi izraz »sjajna
83
Georges Gurvitch, »Sociologie du theatre,« Les lettres nouvelles, 34-36 (januar-maj), 1956,
str. 197-209.
84
Gurvičeva zapažanja o »teatralnosti društvenog života« nastavili su, osim američkih
antropologa i teatrologa, Gofmana, Tarnera i Šeknera, i francuski sociolozi, antropolozi i
teoretičari drame: Roger Callois u Les jeux et les hommes (1958) (Rože Kajoa, Ljudi i igra,
Beograd: Nolit, 1963); M. Leiris u La possession et ses aspects theatraux chez les Ethiopiens de
Gondar (1958); Jean Duvignaud u Sociologie du Theatre (1963) (Žan Divinjo, Sociologija
pozorišta, Beograd: Bigz, 1982); kao i pisanje marksiste Luja Altisera o Brehtovom teatru, kao
kritici zabluda savremene svesti i pojašnjenja njegove društvene funkcije. Videti »The 'Piccolo
Teatro': Bertolazzi and Brecht« u For Marx, London: Allan Lane, 1969.
85
Victor Turner, »Gluma u svakodnevnom životu i svakodnevni život u glumi,« Od rituala do
teatra, August Cesarec: Zagreb, 1989, str. 216-261, ovo na str. 216.
30