UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

svoje domaćine kao metafizičare i nacionaliste još vezane za nacionalnu prošlost, dok
su oni njega procenili kao anarhistu bez istinskog umetničkog osećaja.
Prvi i najpoznatiji manifest ruskog futurizma, Šamar dobrom ukusu (1912) veoma je
sličan Marinetijevim ranim manifestima. U njemu je izražena »nesavladiva mržnja
prema pređašnjem načinu govora i »užas pred slavom i ugledom«, ali i prezir prema
novijim simbolistima Brjusovu, Andrejevu i Bloku. Već na početku, pripadnici ruskog
futurizma su odlučili da se pojavljuju na ulicama St. Peterburga ofarbanih lica, čudno
obučeni u plišane sakoe, sa minđušama u ušima i cilindrima na glavi, rotkvicama i
kašičicama u rupama za dugmad, dok se Majakovski najčešće pojavljivao u svom
»pčelinjem kostimu« koji se sastojao od crnog, plišanog sakoa i žuto-crnog prugastog
džempera. 201 U njihovom uličnom »maskiranju« i javnom komedijanju na futurističkim
večerima u kafeu Pas lutalica, uočavao se stihijski pokušaj da se umetniku vrati mesto
u običnom životu, da mu se dozvoli da postane običan građanin. 202 To je bila i njihova
umetnička reakcija na stari poredak oličenog u carskom režimu i uvoznim stilovima u
slikarstvu. Iz tog razloga su veliki deo svoje energije ovi pesnici, slikari, vajari i
reditelji usmerili na reakciju javnosti. Grupe umetnika počele su da organizuju debate i
izložbe u glavnim kulturnim centrima od St. Peterburga do Odese, suočavajući publiku
sa svojim provokativnim izjavama. Ti susreti su ubrzo okupili pokretačku snagu šireg
pokreta. Izjavljujući da život i umetnost treba osloboditi od konvencija i dopuštajući
neograničenu primenu ovih ideja na svim područjima kulture, futuristi su pripremili
javnu scenu za sve vidove performansa. 203
Posle Oktobarske revolucije počela je era političkih performansa koji su imali drugačije
značenje od ranijih umetničkih eksperimenata. Popularni oblici postrevolucionarnih
propagandnih aktivnosti: agitpropovski vozovi i brodovi i ROSTA (Ruska telegrafska
agencija) koja je izvodila »žive novine« u vidu uličnog performansa, pored plakata i
filma, bili su namenjeni većem delu nepismene i neobrazovane publike. Uspeh velikih
plakata i izloga vodio je ka živim događajima. Umetnici su počeli da učestvuju u
osmišljavanju velikih revolucionarnih praznika. 204 Pokretačka snaga tih spektakala
uvela je gotovo sve moguće tehnike i stilove slikarstva, pozorišta, cirkusa i filma u
201 Videti, Ilja Zdanjevič-Mihail Larionov, »Zašto bojimo lice. Manifest futurista« u Dokumenti
za razumevanje ruske avangarde: antologija tekstova umetnika, prir. Slobodan Mijušković,
prev. Slobodan Ćurić, Geopoetika: Beograd, 2003.
202 Ovaj kafe privukao je pesnike poput Hljebnikova, Ane Andrejevne, Majakovskog, braću
Burljuk, Davida i Vladimira, kao izdavače budućeg književnog časopisa Satirikon, a Viktor
Šklovski je održao predavanje »Mesto futurizma u istoriji jezika« (Vid. RoseLee Goldberg, op.
cit., str. 27.)
203 Odnosno za događaje koji su usledili: futurističku »operu« Pobeda nad suncem
Majakovskog, Kručoniha i Kazimira Maljeviča i pozorišni komad Vladimir Majakovski 1913;
renesansu cirkusa Nikolaja Foregera početkom 1920ih; agitpropovske vozove i brodove i ulično
pozorište kao vidove »društveno korisne umetnosti«; predstave Mejerholjda u duhu
konstruktivizma; i umetničke pokrete Plava bluza i Fabrika ekscentričnog umetnika. Videti
Kamila Grej, Ruski umetnički eksperiment, 1863-1922, prev. Branko Vučićević, Beograd:
Jugoslavija, 1978; Slobodan Mijušković, Od samodovoljnosti do smrti slikarstva, Beograd:
Geopoetika, 1998; Pojmovnik ruske avangarde, ur. Aleksandar Flaker i Dubravka Ugrešić,
Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 1984; Sovjetska kazališna avangarda, prir. Branimir Donat,
Zagreb: Cekade, 1985.
204 Za prvu godišnjicu Oktobarske revolucije, Natan Altman i sovjetski umetnici organizovali su
masovne demonstracije pred Zimskim dvorcem u Petrovgradu, 1918. A 7. novembra 1920.
priređen je ulični spektakl Osvajanje zimskog dvorca koji je uključivao delimičnu
rekonstrukciju zbivanja koja su prethodila Oktobarskoj revoluciji, u režiji Nikolaja Jevrejnova i
još tri reditelja: Petrova, Kugelja i Anenkova.
73