UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

su mnogostruko uključene u društvenu stvarnost (od svog kolektivnog karaktera
produkcije i recepcije do načina finansiranja) čine ih realnom socio-simboličkom
praksom. Na primer, ako uobičajena redukcija estetskog na društvene pozicije i iskaze
ostaje prazna, onda je isto tako moguće da je svako pitanje estetike izvođenja, koje u
umetničkoj praksi ne prepoznaje refleksiju društvenih normi percepcije i ponašanja,
ograničeno. 16
Opis onih formi izvođenja koji se ovde podrazumevaju kao savremene pragmatično je
uslovljeno. S jedne strane radi se o pokušaju da se razvoj studija izvođenja kasnog 20. i
ranog 21. veka postavi u perspektivu koja se inspiriše razvojem novih i najnovijih
teorija koje je još uvek teško kategorisati, a s druge strane radi se o pokušaju da se
pomogne pojmovnom shvatanju i artikulisanju iskustva s tim, još uvek, često »teško«
razumljivim fenomenom našeg doba, te da se na taj način podstakne dalja rasprava o
njemu. Jer više se ne može negirati činjenica da su novi oblici izvođenja ili izvedbe, ili
performansa obeležili našu epohu i da je sve veći broj onih koji sve više proširuju ovaj
diskurs u svim oblicima stvaranja i teorije, pogotovo što su neki od njegovih
predstavnika/zagovornika uspeli da se etabliraju i na velikim i poznatim univerzitetima
ne samo u Americi, već i u svetu.
V Univerzitetski »emulator«
Trenutno (2006. godine) zvanično postoji pet najznačajnijih odseka studija izvođenja
na univerzitetima: Performance Studies na New York University, u Njujorku i
Northwestern University u Čikagu, kao i Centre for Performance Research (CPR),
University of Wales, Aberystwyth, u Velsu, Velika Britanija; The Schechner Center
na Shanghai Theatre Academy u Šangaju; kao i Performance Studies Department na
univerzitetu u Sidneju, ali navodno prema nekim statistikama širom sveta postoji oko
hiljade odseka za studije izvođenja, ali koji se zvanično tako ne zovu, odnosno koji se
predaju na odsecima za jezike, antropologiju, teatrologiju i studije kulture, semiotiku.
Na primer, na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, studije izvođenja su deo jednog
amalgama koji se naziva Odsek za pozorište, ples i studije izvođenja (Department of
Theatre, Dance, and Performance Studies) iz čega se vidi da postoji tendencija da se
studije izvođenja uvode na već postojećim odsecima. S druge strane, na velikom broju
univerziteta sličan program postoji na odsecima pod nazivom Svetska umetnost i
kulture (npr. University of California Los Angeles's Department of World Arts and
Cultures). Produžena ruka ovih studija su svakako časopisi poput The Drama Review,
Performing Arts Journal, itd. 17
Mada postoje razne verzije o tome kako su nastale studije izvođenja i zbog čega i kako
se razlikuju od uobičajenih: teatrologije, muzikologije, etnomuzikologije, istorije plesa
i istorije drame, sociologije umetnosti, primenjene estetike, kao i studija kulture, ili
drugih bliskih disciplina, moguće je sastaviti nekoliko intelektualnih istorija koje će
objasniti specifičan izgled studija izvođenja. 18 Moja »verzija« događaja je samo
16 Vid. Hans-Thies Lehmann, op. cit.
17 Radi šire informacije o ovome vid. Richard Schechner, »What is Performance Studies?« u
Richard Schechner, Performance Studies: An Introduction, London and New York: Routledge,
2003, str. 1-22; Takođe Teaching Performance Studies, prir. Nathan Stucky i Cynthia Wimmer,
Southern Illinois University Press, 2002, kao i sajt Performance Studies International.
18 Ibid.
9