UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

PERFORMANS U UMETNOSTI:
PARADIGMATSKE KONCEPCIJE I PRAKSE IZVOĐENJA
KROZ MAKRO KONCEPCIJE (UMETNOSTI) 20. VEKA
Aleksandra Jovićević
I Modernizam: postmodernizam – Gde pisati/tražiti istoriju performansa?
Tokom 20. veka, odnos modernizma i postmodernizma bio je veoma složen i
problematičan i odrazio se kroz mnogobrojne i često suprotstavljene pozicije:
modernizam i postmodernizam doživljeni su kao različite i razdvojene megakulture 20.
veka; postmodernizam je definisan kao reakcija na modernizam; smatralo se da je
modernizam megakultura, dok su postmoderna kultura i umetnost modusi modernizma
u njegovoj istorijskoj protežnosti, pa se o postmodernoj govorilo kao o hipermodernizmu,
odnosno korigovanom modernizmu, itd. Jirgen Habermas (Jürgen
Habermas) tvrdi da je modernizam nedovršen projekat, a da je postmodernizam tek
kriza, tj. neokonzervativna reakcija na modernizam. 184 Hajnrih Kloc (Heinrich Klotz)
smatra da je zajednički pojam za istoriju umetnosti 20. veka pojam moderne. Sve
alternative moderni, piše on, uključujući i one prisilne, propale su. Rezultati svih
tendencija u umetnosti koji su se suprotstavljali modernoj odnosili su se na nju. I
postmoderna kao revizija »moderne« jeste njen deo. 185 Ili, kao što tvrdi Gajatri
Čakravorti Spivak, postmoderna kao inverzija moderne, ponavlja njen diskurs. 186
Što se tiče umetnosti performansa, i tu postoje nedoumice. Ona je počela pomeranjem
granica umetnosti unutar uspostavljenih kategorija modernizma, ali je svakako prošla i
prolazi kroz postmodernističke faze, jer je njen diskurs blizak postmodernističkom
diskursu (npr. multimedijalni, mikrokulturalni ili dekonstruktivistički performans).
Pored toga, u raniji diskurs o umetničkom performansu ušli su »postmodernistički«
pojmovi poput procesa, diskontinuiteta, višeznačnosti, heterogenosti, subverzije,
pluralizma, dekonstrukcije, kolaža, montaže, de-estetizacije, anti-mimetičnosti itd. Ili
obrnuto, u interpretacijama postmodernizma preuzimaju se elementi koji su postojali u
izvođenjima istorijske avangarde, kao što su citat, heterogenost stilova, multimedija,
teorija refleksije i autorefleksije, itd. Time se zamisao postmodernizma kroz umetnički
performans ili proširuje ili negira u istorijskim razlikama, da bi preko postmodernizma
stigao do već prepoznatljivih rezultata druge moderne, koja znači pojačanje inicijativa
moderne. 187 Prema Hajnrihu Klocu, druga moderna je rezultat koji je početkom 20.
veka uvela istorijska avangarda u modernizam, čiji je razvoj zaustavljen tokom 1930ih
184
Vid. Miško Šuvaković, »Modernizam«, u Postmoderna (73 pojma), Beograd: Narodna
knjiga, Alfa, 1995, str. 78-83.
185
Vid. Heinrich Klotz, Umetnost u 20. veku: Moderna-postmoderna-druga moderna, prev.
Zlatko Krasni, Novi Sad: Svetovi, 1995.
186
Gajatri Čakravorti Spivak, Kritika postkolonijalnog uma, prev. Ranko Mastilović, Beograd:
Beogradski krug, 2003, str. 449.
187
Hajnrih Kloc, Umetnost u 20. veku, op. cit, str. 5.
69