UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

delovanje«, već »delatnost bez dela«, to bi ukratko bila ona aktivnost koju studije
performansa ističu, znajući ili ne znajući za njen politički potencijal danas. 415
Jer šta zapravo znači »podruštvljenje«? Ono znači totalnu depolitizaciju svih čovekovih
delatnosti u globalizujućem neo-liberalno kapitalističkom sistemu, za koji je svaka
politika isključena iz »čiste-i-prazne« ekonomske logike slobodnog tržišta, koja treba
da dominira tako zamišljenim svetom. Virno je upozorio da takva depolitizacija
zapravo znači da je politika već sveprisutna (dakle, i u samom radu), te da nema više
autonomnost specifične delatnosti. A ja bih ukazala na jedan drugi aspekt. Vraćanje
političke delatnosti na različitim razinama u tako konstituisan svet ukazuje na jednu
važnu činjenicu – a to je da i tom evakuacijom politike opet upravlja jedna (meta-
)politika, ako se ona ransijerovski shvati kao modeliranje prostora javnog, njegovog
ispražnjenja i ispunjavanja onim praksama koje imaju ili nemaju vidljivost i čujnost 416 .
Svakako, kao što sam već pomenula, sledeći korak u takvom kritičkom razmatranju
performansa jeste diferencijacija servilnosti i transformativnosti, koja bi performans
gurala ka tome da uvek bude korak ispred tržišne asimilacije i opšte prihvatljivosti. To
što se u tome ne može računati na stalnost a mora se računati na kontingentnost, i što
neke prakse koje su zadobile »poverenje«, u sledećem trenutku moraju biti odbačene
kao već »po-robljene« ne sme biti naročito obeshrabrujuće. Na tu nestalnost i
kontingenciju uostalom mora računati svako ko se uključuje u oblast performansa, i
time se, zarad intervencije u aktuelne društvene odnose, odriče proizvodnje predmeta
koji će u dugoj perspektivi biti ugrađeni u svet koji stvara čovek.
415 Jasno je da i ova umetnička taktika uvek nešto proizvodi, kao i da će to što proizvodi takođe
biti brzo asimilovano – kao što nematerijalna umetnost, koncepti, autorska imena, takođe, čak
začuđujuće lako, ulaze u sistem umetnosti. Poenta je samo insistirati na delatnosti u onom
trenutku u kojem još ne proizvodi delo nego se iscrpljuje kao intervencija u javnu sferu, jer u
tom trenutku ona i ostvaruje svoju političnost, a zatim postaje pozitivna istorijska vrednost
“čovečanstva”.
416 Referiram na Ransijeove teze o politici razvijene u Le Partage du sensible. Esthétique et
politique (2000); vid. Rancière, Jacques, »Literature, Politics, Aesthetics: Approaches to
Democratic Disagreement« (interviewed by Solange Guénoun and James H. Kavanagh),
SubStance, br. 92, 2000.
144