UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

Marinetti) objavio prvi futuristički manifest na naslovnoj strani Le Figaroa. Zahtevao
je novu umetnost, primerenu novom veku, okrenutu brzini i borbi, masama, fabrikama i
mašinama, izjednačivši lepo sa funkcionalnim. Futurizam je zahtevao potpunu obnovu
čoveka, njegovog ponašanja, morala, izgleda, načina izražavanja. 196 A tipičan futurista,
bez obzira šta je bilo njegovo originalno opredeljenje, nastojao je da stvara u više
disciplina. 197
Osnovni koncept ranog italijanskog futurizma bio je gotovo primordijalan i do
određene mere ne-estetski. Početna ideja je bila da se poezija i manifesti javno čitaju sa
scene galerija i kabarea, prilikom futurističkih serata, agresivno, energično i ratoborno,
sa željom da se izazove trenutna i burna reakcija publike. Sadržaj manifesta je bio
zapaljiv i uvredljiv, poput poziva da se zapale biblioteke i poplave muzeji u zemlji koja
je i te kako polagala na svoju kulturnu tradiciju. Glavne mete bili su passatisti,
staromodni građani ili malograđani. Mnogi futuristi su bili politički aktivisti, izrazite
pristalice rata (»kao jedine higijene čovečanstva«) i priređivali su militantne i antipacifističke
demonstracije kao nastavak ovih serata. Ova mešavina estetike, politike i
aktivizma kasnije se povukla pred estetskim radikalizmom koji se formirao tokom
serata. Taj program razjašnjen je u Marinetijevom drugom manifestu, Manifest
varijetetskog pozorišta (Il Teatro di Varieta, 1913), u kome je pozvao umetnike da
potraže inspiraciju u varijeteu koje postaje metafora futurističkog performansa i koje bi
trebalo da dovede publiku u novo stanje, »ludilo« (fisicofollia) koje bi se izazvalo
kombinacijom sredstava tadašnje nove tehnologije, svetla, buke i govora, »sa njihovim
misterioznim i neobjašnjivim produženjima«. 198
Manifest varijetetskog pozorišta je predstavljao i uvod u niz sintesi, kratkih dramskih
prizora, odnosno večeri »dinamičke i sinkoptičke deklamacije« koje su futuristi počeli
da izvode u pokušaju da uhvate brzinu, dinamiku i iznenađenje savremenog doba. 199 Ta
ideja će biti reciklirana u manifestu Sintetičkog pozorišta futurizma (Il teatro futurista
sintetico, 1915). 200 Moguće je da je taj manifest napisan pod uticajem Marinetijevog
susreta sa Mejerholjdom, u Parizu 1913, kada je navodno Mejerholjd ukazao
Marinetiju na moć popularnih oblika (Mejerholjdov esej, Vašarska šatra upravo je bio
objavljen). Odnos između italijanskog i ruskog futurizma, u tom periodu je predmet
mnogih sporova, jer se s jedne strane uočavaju brojne sličnosti, a s druge suštinske
razlike. Marineti je takođe posetio Moskvu i St. Peterburg, početkom 1914. i ocenio
196 U tom smislu prethodnica futurizma je pesma/manifest Marija Morasa (Mario Morasso)
Novo oružje: Automobil (Nuova arma: La macchina).
197 Npr. Luiđi Rusolo (Luigi Russolo) je bio slikar pre nego što se okrenuo muzici, Umberto
Bočoni (Boccioni), Đakomo Bala (Giacomo Bala) i Fortunato Depero su pisali drame, mada su
bili slikari i skulptori, dok je Arnaldo Đina (Arnaldo Gina), slikar i pisac bio tvorac prvog
futurističkog filma, itd.
198 Vid. Il Teatro di Varieta u Filippo Tommaso Marinetti e il Futurismo, prir. Luciano de
Maria, Mondadori: Milano, 1973, str. 111-120.
199 Vid. tekstove na srpskom jeziku: Tihomir Vučković, »Izbor i prevod tekstova italijanskog
futurizma i pozorišta,« Scena, Novi Sad, 7, januar-februar, 1971, str. 95-128, Aleksandra
Jovićević, »Futurističko pozorište iznenađenja,« Scena, Novi Sad, br.1-2, 1997, str. 50-60; kao i
Michael Kirby i Victoria Nes, Futurist Performance, PAJ Publications: New York, 1986. Što se
tiče italijanskog jezika, osim pomenute studije Luciana de Marie, izdvajaju se: Futurismo e
futurismi, katalog najveće izložbe održane do sada o futurizmu u venecijanskoj palati Grassi,
1986; i knjiga Claudie Salaris, Dizionario di futurismo, Editori riuniti: Roma, 1996.
200 Il teatro futurista sintetico (Marinetti, Settimeli, Cora), u Filippo Tommaso Marinetti e il
Futurismo, op. cit., str. 164-171.
72