UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

mogu nalaziti širom sveta, a sastanci, razgovori i probe se održavaju on-lajn:
elektronskom poštom, u sobama za razgovore i virtuelnim scenama bez publike.
Sajbergrupe su heterogene, ali je za većinu karakteristično da vodeći autori temeljno
poznaju i koriste istoriju, teoriju i praksu teatra i drugih umetnosti i savremene
humanističke i društvene teorije. 378
Publika sajberformansa je potencijalno heterogena i nepredvidiva, jer uključuje
korisnike kompjutera koji sa mnoštva (potencijalno, bilo koje) lokacija na planeti,
najčešće u određeno realno vreme, dolaze na mesto (eng. site) gde se izvodi
sajberformans. Za praćenje i/ili učestvovanje u sajberformansu su potrebni uglavnom
minimalni tehnički zahtevi i osnovna kompjuterska korisnička osposobljenost. Ipak,
praćenje i/ili učestvovanje za publiku nije sasvim slobodno i neograničeno. Glavne i
najčešće prepreke su dostupnost (tehničke mogućnosti, društveno-kulturalna
ograničenja i cena korišćenja) interneta i kvalitet lokalne internet veze, kao i
nepoznavanje engleskog jezika, koji je dominantni jezik sajberformansa. Sajberformans
se može pratiti privatno (samostalno sa kućnog kompjutera) ili javno (organizovana
publika u multimedijalnom centru, internet klubu, igraonici ili sl).
III (Mikro-)Poetički raspon sajberformansa
O internetu je od sredine 1990ih godina napisana čitava biblioteka socioloških,
kulturoloških, komunikoloških, psiholoških, filozofskih itd. studija, 379 tako da ću
direktno ući u teorijski govor o internet umetnosti – tj. sajberformansu, u kojem je
internet uložen i kao kreativni medij umetnosti i kao društvena i kulturalna praksa.
Sajberformans se pojavio oko 1996-97; pre svega u SADu i Zapadnoj Evropi, gde je i
sad najrazvijeniji. Zajedno sa geo-političkom nedemokratičnom globalizacijom
interneta/om, ide i umetnička nedemokratična globalizacija internet performansa/om.
Otuda su gotovo sve njegove reference direktno vezane za Zapadnu istoriju, tradiciju i
aktuelnu instituciju teatra i drugih izvođačkih institucija. Ipak, sajberformans nije
homogena, na konzistentan medijski određena, umetnička oblast čije prakse dele
jedinstvenu poetiku ili umetničko-društveno-kulturalnu paradigmu. To je erozivna
oblast koja obuhvata neujednačen skup mikro-koncepcija i -praksi umetnika/ca i
teoretičara/ki različitih disciplina, obrazovanja i usmerenja, estetičkih i estetskih
kriterijuma i zahteva i političkih, umetničkih i teorijskih propozicija. Taj raspon se
može bledo opcrtati od kompleksnih, umetničko-, kulturalno- i društveno-kritičkih i
teorijski promišljenih projekata Virtualne baze Intima (Igor Štromajer i Brane Zorman,
često u saradnji sa filozofkinjom Bojanom Kunst); 380 preko disciplinarnih i
fenomenalističkih problematizacija i konfrontacija (viskoka umetnost: pop kultura,
dramski tekst: ekranski hipertekst, živi teatar: digitalna tehnologija, ljudsko telo
378 Vid. npr. diskusije na Empyre forumu empyre@lists.cofa.unsw.edu.au. ili www.rhizome.org
379 Vid. npr. Simon Penny, Critical Issues in Electronic Media, State University of New York
Press, New York, 1995; Margaret Morse, Virtualities: Television, Media Art, and Cyberculture,
Indiana University Press, Bloomington, 1998; Lev Manovič, Metamediji; izbor tekstova, CSU,
Beograd, 2001; Mark B. N. Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press,
Cambrigde Mass-London, 2003; Brian Holmes, Hijeroglifi budućnosti, WHW-Arkzin, Zagreb,
2003; i Unncany Networks; Dialogues with the Virtual Intelligentsia, prir. Geert Lovink, The
MIT Press, Cambrigde Mass-London, 2003; itd.
380 www.intima.org i www.kunstbody.org
134