UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

Panoptičko ustrojstvo, ta čudesna aparatura 19. veka dobila je svoje otelotvorenje u
digitalnom prenosu prizora mučenja 21. veka, fabrikujući homogena dejstva vlasti,
delujući kao neka vrsta laboratorije moći. U stvari, kako tvrdi Virilio, nećemo ništa
razumeti u revoluciji informacije ako ne »prozremo« da ona priziva revoluciju
sveobuhvatnog potkazivanja. 351 Zahvaljujući svojim mehanizmima posmatranja,
internet utiče na ljudsko ponašanje sa većom efikasnošću i prodornošću; a prema Fukou
sa rastom moći povećava se znanje, otkrivaju se novi saznajni predmeti na svim
površinama gde se takva moć ostvaruje. Tehnološka revolucija kroz koju prolazimo,
prema Viriliou, postaje svojevrsna tragedija znanja, neka vrsta vavilonske izmešanosti
pojedinačnih i kolektivnih znanja. Kontrola okoline danas zamenjuje socijalnu kontrolu
pravne države kroz neku vrstu »transparentnosti« prenete na daljinu. 352 Sada postoji
nevidljiva mašinerija u kojoj svako, ko ima pristup internetu, može da pokrene tu
mašineriju. Isto tako, postaje nevažan pokretački motiv: to može da bude radoznalost
nametljivca, nestašluk nekog pretraživača interneta, želja za znanjem nekoga koji hoće
da uđe u taj sistem, ili zloba onih koji uživaju u uhođenju i kažnjavanju. 353 Sa »mrežom
nad mrežama«, odnosno internetom, prema Polu Viriliou, počinje uspostavljanje
čitavih mreža za prenošenje vizije sveta, kao audiovizuelnih informativnih autoputeva
kamera on line »koje će u 21. veku, doprineti širenju PANOPTIČKOG (i stalnog)
telenadgledanja svih aktivnosti na planeti«, a koji će, najverovatnije voditi ka stvaranju
mreža virtuelne stvarnosti. Odnosno, »KIBER-OPTIČKE stvarnosti koja neće ostaviti
nedirnutu staru estetiku proisteklu iz evropske modernosti, kao ni uostalom etiku
zapadnih demokratija.« 354 Ovakva »predstavljačka demokratija« suočena sa ubrzanjem
istorijske stvarnosti, uspeće da ostavi ono što nijedan totalitarni režim nije uspeo
pomoću svojih ideologija, a to je jednoglasnu kontrolu i njeno prihvatanje. 355
Televizija, video, internet, digitalni zapisi povezuju se u neku vrstu zatvorenog sveta
koji gledaoca dovodi u prostorno decentriranu, vremenski neograničenu bestelesnu
sferu. Istovremeno, elektronski mediji se ne doživljavaju kao zatvorena projekcija, već
kao raspršeno prenošenje. Izolovanost tog trenutka vodi do onoga što Vivijen Sobčak
naziva apsolutnom osadašnjenošću, u kojoj sistem sadašnjost/prošlost/budućnost više
nema smisla), a takođe menja i karakter prostora. »Takva elektronska osadašnjenost
nema ni gledišta, ni vidokruga.« 356
351 Pol Virilio, Informatička bomba, op. cit., str. 64. Virilio tvrdi da počinje vladavina optičkog
potkazivanja, sa sveprisutnošću kamera za nadgledanje, ne samo na ulicama, u bankama,
supermarketima itd., nego i u socijalnim stanovima, zapuštenim četvrtima, a naročito usled
proliferacije kamera uživo na internetu. Nagla mulitplikacija univerzalnog voajerizma samo je
najava »poslednje globalizacije«, koja je prema Viriliju, »globalizacija pogleda jednog jedinog
oka«. (Ibid, str. 67.)
352 Ibid., str. 63.
353 Virilio tvrdi da ćemo onog trenutka, kada televizija bude zamenjena opštim »telenadzorom
sveta« u kome će npr. pet miliona kamera biti raspoređeno po svetu i nekoliko stotina
potencijalnih korisnika Interneta, u kome će slavni virtualni mehur finansijskih tržišta prepustiti
svoje mesto virtuelnom mehuru kolektivnog maštanja, sa odgovarajućim rizikom eksplozije
INFORMATIČKE BOMBE, koju je 1950ih najavio sam Albert Ajnštajn, biti svedoci tzv.
»VIZUELNOG KRAHA«, Informatička bomba, op. cit., str. 111.
354 Ibid, str. 120.
355 U svom pristupnom govoru, 20. januara 1997. Bil Klinton je izjavio da, iako je prošli vek bio
američki, sledeći bi trebalo da bude još više američki, odnosno da bi Sjedinjene Države trebalo
da ostanu na čelu čitavog demokratskog sveta. Naravno, on je u istom govoru nagovestio da su
mogući poremećaji u američkom modelu, što bi moglo odvesti u političku katastrofu, ako se ne
bude kontrolisao. (Vid. Informatička bomba, op. cit., str 24.)
356 Vivian Sobchak citirana u H. T. Lehmann, »Predstavljanje i 'predstavljivost', elektronske
slike kao rasterećenje«, op. cit., str. 320.
125