UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

Na kraju, želim eksplicitno da kažem da razrade koje sam izvela imaju za cilj da
istaknu da sajberformans ima istorijsku šansu da na sebi pokaže da je jedina zaista
problematična umetnička praksa ona koja nije usmerena na proizvode i snabdevanje
aparata za umetničku proizvodnju, već na njegovo 'oprezno posmatranje' u
Benjaminovom smislu. Ne tvrdim da to važi za sva dela nastala u ovoj oblasti, već da
sajberformans ima upisanu tu mogućnost u sebi i svojoj tehnici. Razlika je u tome da li
se ona stavlja u nehotičnu ili hotimičnu službu liberalnog kapitala ili – postaje oružje
otpora njemu.
Teatar je i bio i jeste u sistemu društvenih proizvodnih odnosa. I postdramski teatar,
svojim transnacionalnim mrežama (fondacija, projekata, programatora, regionalnih i
NVO kulturnih centara, radionica i fleksibilnih free lancera) ide na ruku mreži
liberalnog transnacionalnog kapitala, ne zauzimajući diskontinualno mesto u njoj. On
se mreže društvenih odnosa i ne može osloboditi, jer ga ona konstituiše – ali može
uzimati različite pozicije. A konformizam jeste kunovsko 'normalno stanje' (i
savremenog) teatra.
Simptomatsko mesto sajberformansa u tom smislu je u eksplicitnoj vidljivosti tih
umreženosti umetnosti. Jer, sajberformans otvoreno pokazuje i/da koristi oruđa
konfliktnog-globalizma-i-kapitala: digitalne medije i IT: 410 od dominacije Microsofta,
(ne)komercijalnih softvera, standardnih interfejsa, zakonâ o cenzuri, autorskih
prava/piraterije, preko induskih programera, nejednakog pristupa mreži (kulturalna,
politička, tehnička, ekonomska organičenja), browserskih usmeravanja, do identitetske
mimikrije i njene političke dimenzije, simulacija Fukoovih 'tehnikâ sopstva', stvaranja
novih tehno-elita i neprikosnovene vladavine engleskog jezika itd. I sama iluzija o
nomadskim net-teatar grupama koje proleterski egzistiraju u besplatnim prostorima
VRa, a rasute su širom zemaljske kugle 'bez obzira na...' je veoma krhka. Već na vrhu
ili dnu naslovne stranice njihovih web sajtova bodu oči moćne ne VR već Društveno-
Realne baze: transnacionalne fondacije i korporacije, univerzitetski sistemi,
subvencionisani kulturni centri.
410 Vid. šire Lev Manovich, »Digital Constructivism: What is European Software?«, u Uncanny
Networks
140