UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

pretnju 'umetnosti sa aurom', ali time obećali i snažan politički uticaj umetnosti koji ide
sa omasovljenjem. Rozalind Kraus tu tezu prati i razvija do postmedija 1970ih, koji su
konstitutivni aspekt čitavog korpusa 'hibridnih' umetničkih formi koje odbijaju da se
identifikuju specifičnim medijem i time postaju osnov razaranja aure kroz sve
umetničke discipline. Mark Hansen ove teze uvodi u problematiku aktuelnih digitalnih
medija, koji nude mogućnost neograničene međukonverzije podataka i omogućavaju
tehničko ujednačavanje medijskih materijalnosti, čime obeležavaju nastupanje
doslovnog postmedijskog stanja. 406 Digitalni mediji – kao aktuelni hibridni medijski
sistem – anticipiraju čist protok podataka, neopterećen potrebom diferenciranja u
posebne medije. Zbog ovakvih umetničko-medijskih procedura, internet teatar
određujem i kao metateatar, koristeći karakterizaciju novih medija Leva Manoviča. 407
Metamediji su, po Manoviču, 'mediji nad medijima', odnosno drugostepeni u odnosu na
primarne tradicionalne medije, ali i opšta medijska platforma iz koje se izvodi mnoštvo
pojedinačnih medija. Primeri radova koji su za to karakteristični su brojni. Jedan od
tipičnih je net balet Ballettikka Internettikka, I deo (2001), Igora Štromajera i Braneta
Zormana. Tu autori rade sa označiteljskom glatkoćom sublimnog baletskog tela
(kontinualne glatke figure) i dekonstruiše je na diskontinualne materijalne parčiće,
internet streamingom svog živog izvođenja koje uvodi naprsline te glatkoće u kratkim
intervalima među ekranskim slikama, koji doslovno nisu dostupni oku. Dramski
sajberformansi (grupa Hamnet Players, Desktop Theater i Plaintext Performers, 408 kao i
Psihoza i smrt autora...) često koriste klasične-dramske-tekstove iz zapadne istorije
teatra (Beketove, Šekspirove, Sare Kejn (Sarah Kane) i dr). Međutim, oni se ne koriste
kao jednom-za-svagda date opšteljudske riznice značenja, znanja i vrednosti čije fabule
treba ponovo ispričati modernom čoveku ili sižee oteloviti u novom mediju. Ti tekstovi
se izvode kao sadašnji živi ekranski hipertekstovi koji preiščitavaju klasičnu-dramskuarhivu
kao relativno otvorenu kombinaciju označitelja koji se mogu stalno pokretati,
rekombinovati i premeštati iz konteksta u kontekst. To pokazuju izvođenje
Water[war]s i Štromajerovi i Zormanovi ilegalni baleti u Boljšoj teatru, milanskoj
Skali i Narodnom pozorištu.
VI Sajberformans i/kao borba za vlast nad sredstvima za proizvodnju
Sve ove procedure nisu važne zbog toga što je danas jaka tendencija supstancijalizacije
umetničkih disciplina, već zato što su pitanja umetnosti – pitanja regulacija i
deregulacija odnosa društvenokulturalnih centara i margina znanja-i-moći. Na taj način,
sajberformans deluje kao simptom borbe za diskurs na polju umetnosti koja neprekidno
traje. I to je ona bazična tačka razmatranja sajberformansa između kapitala i umetnosti.
Jer, čim ulazimo u svet sajberformansa, ulazimo u svet očigledne i neizbežne blizine
globalnog liberalnog kapitala u samom tkivu institucije umetnosti. 409 To svakako važi i
za teatar, ali u okviru teatra to nije sasvim eksplicitno. I baš zato, pitanje koje net-teatar
postavlja za teatar glasi: Kad je kapital već neizbežno tu, kako sa njim raditi, /i/ u čijim
je on rukama?
406
Vid. Mark B. N. Hansen, »Introduction«, u New Philosophy for New Media, op. cit., str. 1-
17.
407
Vid. Lev Manovič, Metamediji, op. cit., str. 74.
408
www.yin.arts.uci.edu/%7Eplayers
409
Vid. o monopolu Bila Gejtsa (Bill Gates) i politizaciji liberalne ekonomije Klintonove
(Clinton) administracije u Slavoj Žižek, »Bauk još uvijek kruži!«, u Karl Marx i Friedrich
Engels, Komunistički manifest, Arkzin, Zagreb, 1998
139