UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

I Društvo spektakla
IZVOĐENJE U MEDIJATIZOVANOM DRUŠTVU
Aleksandra Jovićević
Ako pođemo od pretpostavke Edvarda Saida da su i kulture i društva poprište
svakodnevnih sukoba i da kulturni sadržaji uvek nastaju i deluju u određenom
društvenom i političkom kontekstu, onda će nam analiza medijske kulture pomoći da
rasvetlimo oblike i sadržaje izvođenja u medijatizovanom društvu, njihova moguća
dejstva i recepciju, kao i tendencije šireg društvenopolitičkog konteksta koje se
reflektuju u medijima. Prema američkom teoretičaru kulture i medija, Daglasu Kelneru,
medijska kultura je oblik tehno-kulture, koja spaja visoku tehnologiju i kulturu u nove
oblike i konfiguracije, stvarajući nove tipove društva u kojima mediji postaju
organizacijski principi. 331 Medijska kultura takođe predstavlja važnu ekonomsku granu,
štaviše jedan od njenih najprofitabilnijih segmenata, koji sve više ima globalni značaj.
Gi Debor ukazuje na sličnu činjenicu da je zahvaljujući tehnologiji i medijima, svet već
odavno mogao da bude proglašen ujedinjenim, zato što se stapanje na ekonomskom i
političkom planu već odigralo. U uslovima potpunog konsenzusa, tvrdi Debor, čitav
svet bi mogao da deluje kao jedan blok, kroz jedinstvenu organizaciju svetskog tržišta,
istovremeno prerušenog i podržanog spektaklom. Ovo nastojanje spektakla ka
modernizaciji i unifikaciji, zajedno sa njegovim tendencijama pojednostavljivanja
društva, vodila je i vodi ka diktaturi slobodnog tržišta. Iako mnoge zemlje još uvek ni
po svojoj ekonomskoj, ni političkoj moći nisu dovoljno razvijene, putem novih
medijskih tehnologija, spektakl u tim zemljama postaje oblik u kome roba uspeva da
kolonizuje čitav njihov društveni život. Svet koji je predstavljen u medijima je svet
tržišta koji se u industrijski manje razvijenim zemljama ispoljava kroz imperijalističku
dominaciju nametnutu iz postindustrijskih regiona. 332 Ili, kako tvrdi Pol Virilio
pripremljen je teren za tzv. »demokratski kapitalizam«, čija bi univerzalna mreža
trebalo da izbegne postojeće institucije i koja, kratkoročno gledano, sadrži u sebi
nestanak »svih privrednih, političkih, pravnih, kulturnih, itd. posrednika.« 333
Sagledan u celini, medijski spektakl istovremeno je rezultat i cilj vladajućeg oblika
proizvodnje. U svim njegovim posebnim aspektima: vestima, propagandi, reklami,
zabavi, spektakl se nameće kao vladajući oblik života. To je sveprisutna afirmacija već
načinjenih izbora, kako u oblasti proizvodnje, tako i u oblasti potrošnje vezane za tu
proizvodnju. I oblik i sadržaj spektakla služe kao potpuno opravdanje uslova i ciljeva
postojećeg sistema. Spektakl je stalno prisustvo tog opravdanja, jer on uspostavlja
monopol nad najvećim delom vremena koje ljudi provode van samog procesa
proizvodnje. 334 Kao nezaobilazni pogon za pakovanje svega što se danas proizvodi, kao
331 Daglas Kelner, op. cit., 2004, str. 6
332 Videti Gi Debor, Društvo spektakla, elektronsko izdanje, Beograd, anarhija/blok 45, 2005.
333 Pol Virilio, Informatička bomba,« prev. Nenad Krstić, Novi Sad: Svetovi, 2000, str. 92.
334 Gi Debor, op. cit., str. 14.
120