UVOD U STUDIJE PERFORMANSA - TkH

Velš polazi od tradicionalnog shvatanja kulture: (0) Herderovog pojma kulture-kaoostrva.
Njega karakterišu: (a) društvena homogenizacija, (b) etnička konsolidacija i (c)
interkulturno razgraničenje. Kritiku ovakvog shvatanja kulture, Velš zasniva na
osporavanju sve tri uporišne tačke: (a) savremena društva su kompleksna i iznutra
sastavljena od razlika, koje su i vertikalne i horizontalne; (b) nijedna savremena kultura
se ne poklapa s jednom nacijom ili etnicitetom, njenom teritorijalnom i jezičkom
rasprostranjenošću; i (c) spoljno razgraničavanje nije ostvarivo u idealnom vidu, a već
zastupanje spoljne separacije vodi separatizmu, političkim sukobima i ratovima.
(1) Koncept multikulturalnosti »nastoji da sе suoči s problemima različitih kultura koje
žive u jednom istom društvu«. Na ovaj način – za razliku od tradicionalnog shvatanja –
on uzima u obzir mnoštvo posebnih i specifičnih kultura i identiteta jednog savremenog
društvenog konteksta. Time se prevazilaze ograničenja i opasnosti tradicionalnog
modela – ali, ne sasvim. Jer, multikulturalizam se upravo zasniva na diferencijaciji
posebnih mikrokultura i -identiteta unutar veće, multikulturalne društvene zajednice.
Tako, dok s jedne strane taj koncept uključuje pluralnost i dehomogenizuje
makrokulturne kontekste, na mikronivou kulture zadržava formulu »unutrašnja
homogenost + spoljna separacija«.
(2) Interkulturalizam je usmeren na koegzistenciju različitih kultura, tj. na spoljne
odnose jedne u kontekstu drugih kultura. Zamisao interkulturalizma donekle osporava
mogućnost spoljne separacije određene kulture koja je nužno u relaciji sa
okružujućima, i na taj način rešava međukulturalne probleme na makronivou.
Međutim, Velš i ovom modelu zamera istrajavanje na kulturi-ostrvu, budući da
međukulturalnoj koegzistenciji, dijalogu, sukobu itd. prethodi relativno stabilan i
statičan pojam određene i odvojive kulture u tom odnosu. Iz tih kritika postojećih
koncepcija jasno je da se Velš, slično kao Homi Baba, zalaže za dehomogenizaciju i
deesencijalizaciju kulturnih identiteta uopšte.
(3) Koncept transkulturalnosti bi trebalo da prevaziđe manjkavosti prethodnih
koncepcija i na najoperativniji način konceptualizuje, ali i strukturira aktuelne kulture.
Po Velšu, transkulturalnost je nova forma konstitucije kultura koja »sasvim normalno
prelazi tradicionalne kulturne granice«. Ta »normalnost« je problematična tačka ove
teorije, jer ispušta da ukaže na ekonomske, »ne-normalne« procese neoliberalnog
kapitala i njegovog slobodnog tržišta, koji tu normalnost prelaska kulturnih granica
iziskuje 253 . S aspekta Velšove teorije, bitno je međutim da se transkulturalnost ne
odnosi na nadkulturne (transkulturne) nepromenjive, niti na nadilaženje
(transcendiranje) kulturnih mikrospecifičnosti. Ona je čvrsto vezana za procese
kulturnih transverzalnosti kao konstituišuće za savremene kulture i identitete. U skladu
s tim, Velšova transkulturalna formacija je određena: 1. na makronivou – a)
umrežavanjem kultura, b) hibridizacijom, c) sveobuhvatnošću kulturnih promena, i d)
brisanjem selekcija i razlika između tuđe i svoje kulture; 2. na mikronivou – a)
višestrukim kulturnim formiranjem identiteta, b) pluralnošću i ukrštenošću identiteta, c)
istorijskim prethodnicima savremenog fragmentiranog i multipliciranog kulturnog
subjekta, i d) razlikovanjem ovakvog kulturnog identiteta od nacionalnog i etničkog. Iz
ovih propozicija, on izvodi zaključak: »Danas su kulturne determinante (od društvenog
makronivoa do pojedinačnog mikronivoa) postale transkulturne. Stari koncept kulture
postao je potpuno neprimeren. On pogrešno tumači aktuelnu formu kultura, tip njihovih
odnosa, pa čak i strukturu pojedinčevih identiteta i stilova života. Svaki koncept kulture
253 Ovo je i čest previd savremenih koncepcija pluralnih, fleksibilnih, mobilnih identiteta studija
kulture. Kritički pristup iz okvira studija performansa izvodi Šekner, vid. Performance Studies,
op. cit., str. 226-273
92