Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

103
Uočavamo da su se Vukovi napori isplatili da Minu oblikuje prema sopstvenoj zamisli. Uveo je u visoko i privilegovano
društvo svoga vremena, gde ona po poreklu i imovinskom stanju nije mogla pripadati, i u kome se odlično snalazi i izvršava
razne obaveze i poslove za oca: prevodi, učestvuje u nastajanju njegovih dela, vodi korespondenciju na stranim jezicima,
koordinira isporuke, distribuciju i slanje knjiga. Ona poznaje sve očeve prijatelje i poslovne partnere i svoje vreme provodi sa
njima; ona brine i o porodičnim stvarima; vodi knjigovodstvo o finansijama.
Analiza 8 Mininih pisma bratu (Jovičić 113-139) svedoči o značajnoj ulozi i 30-to godišnjoj borbi ćerke za očuvanje očeve
duhovne ostavštine posle njegove smrti. U tom pogledu bismo zaključili da je zahvaljujući njenoj spretnosti, snazi, energiji,
istrajnosti i vizionarstvu (da zaostavštinu sačuva, sredi i sistematično izdaje, i to po celoj Evropi) Vukovo delo u znatnoj meri
sačuvano u obliku u kojem ga poznajemo. Mina je bila ta čuvarica nasleđa! Njena je zasluga što je Odbor za Vukova dela
osnovan u Beču i što su njegova dela na taj način sačuvana. Izuzetno je značajan Minin doprinos u sređivanju podataka, koji
podrazumeva selekciju i razumevanje činjenica, dakle i bitan naučni rad. Iz pisama se vidi da je puna naučnog razumevanja za
zaostavštinu. Nažalost, do danas se nije dovoljno vrednovao Minin udeo u Vukovom radu.
Na osnovu analize možemo zaključiti da Minu možemo nazvati Vukovom koautorkom.
Iz komparativne analize Terezine i Minine korespondencije se vidi njihova značajna uloga i rad kao prevoditeljke,
književnice i interkulturne posrednice. Obe žene su živele interkulturnu svakidašnjicu koju su prenosile i u svoje stvaralaštvo.
Po toj osobini one nisu spisateljice glavnog toka (main stream), pa su nepravedno zapostavljene u svome vremenu, ali i danas.
Zato je osnovna namera u mom magistarskom radu i u ovom radu da ukažem na Terezin i Minin doprinos međukulturnom
povezivanju srpske i nemačke kulture.
Uzimajući u obzir postojeću patrijarhalnu situaciju u 19. veku u Evropi, moglo se očekivati da njihovi darovi ne budu
ostvareni. Međutim, obe su odrastale u porodicama u kojima su imale punu podršku muških autoriteta - očeva, a onda posredno
i njihovih uticajnih prijatelja.Ta je činjenica bila važna, ako ne i presudna, za prelazak obeju talentovanih mladih žena iz
porodične i privatne u javnu sferu.
Obe su imale dosta teškoća da se u tom poslu usavrše i nailazile su na prepreke. Očevi i prijatelji su im pomagali da ih
prevaziđu. Pokazala sam i na koliko je načina njihov rad i talenat bio ugrađen u muške autoritete sa kojima su sarađivale, pre
svega Minin doprinos afirmaciji dela svoga oca, naročito posle njegove smrti.
Zaključujem da je umnim i veoma obrazovanim ženama u 19. veku bila potrebna muška podrška da bi ušle u javni prostor,
koliko i svim drugim ženama.
Na osnovu analiziranih pisama može se zaključiti o Terezinom i Mininom velikom uticaju na savremenike i njihovo doba.
Međutim, veliki deo njihovih neobjavljenih pisama je do sada nedovoljno obrađeno. Njihov značaj i mesto bio bi mnogo veći i
značajniji kada bi se produbila i proširila saznanja o njima kroz analizu neobjavljene korespondencije. Stoga se može zaključiti
da nedovoljno prisustvo Mine i Tereze u književnosti i kulturi 20. veka ima svoje korene u nedovoljnoj obrađenosti i analizi
njihovog rada kroz neobjavljenu korespondenciju koja se u Mininom slučaju nalazi u arhivi SANU i u manjoj meri u arhivi
Vukovog i Dositejevog muzeja, a u Terezinom u Državnoj arhivi Saksonije. Ti izvori mogu biti podloga za novo tumačenje
uloge ovih dveju spisateljica u dve kulture – srpskoj i nemačkoj - ali i u evropskoj u celini. (Jovičić 2011: 149-152)
U svetu je to danas jedan od uobičajnih postupaka sa ciljem kanonizovanja onih spisateljica koje su do sada bile nevidljive
u istorijama književnosti i za rekanonizovanje onih koje nisu ostvarile dovoljno zaslužno mesto u kanonima (Writing the
History of Women’s Writing. Toward an International Approach 2001).
Literatura:
Brockhaus Enzyklopädie in 30 Bänden (2006), Band 27 Talb-Try, Leipzig-Mannheim, F.A. Brockhaus, 676.
Dijk, Suzan van – Gemert, Lia van – Ottway, Sheila (2001) Writing the History of Women’s Writing. Toward an International
Approach. Amsterdam, Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences.
Dobrašinović, Golub - Krause, Friedhilde (2008), Verzeichnis der Veröffentlichungen von und über Therese von Jakob-
Robinson (Talvj) 1820-1999. U: Talfj i srpska književnost i kultura. (ed. Vera Matić – Gabrijela Šubert). Beograd, Institut za
književnost i umetnost, 329-346.
Dobrašinović, Golub (1997), Pisma Mine Karadžić-Vukmanović. Beograd, Rad, KPZ Srbije.
Jähnichen, Manfred (2008), Talvjs Übersetzungen serbischer Volkspoesie im Kontext slawischer Volkspoesie-
Übertragungen in der deutschen Spätromantik. U: Talfj i srpska književnost i kultura. (ed. Vera Matić – Gabrijela
Šubert). Beograd: Institut za književnost i umetnost, 95-110.
Jovičić, Juliana (2011), Interkulturni i rodni pristup nemačkoj i srpskoj književnosti 19 veka: doprinosi književnica Tereze
Albertine Luizu fon Jakob-Robinson (Talvj, 1797-1870) i Vilhelmine Karadžić-Vukmanović (Mina, 1828-1894). Univerzitet u
Novom Sadu, Institut za nemački jezik i književnost. (magistarski rad)
Karadžić, Vuk Stefanović - Karadžić, Mina (1854), Volksmärchen der Serben. Gesammelt und herausgegeben von Wuk
Stephanowitsch Karadschitsch. Ins Deutsche übersetzt von dessen Tochter Wilhelmine. Mit einer Vorrede von Jacob Grimm.
Nebst einem Anhange von mehr als tausend serbischen Sprichwörtern, Berlin, Georg Reimer.
Karadžić, Vuk Stefanović (1987-1998), Prepiska. U: Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića. (Dobrašinović, Golub et al)
Beograd, Prosveta, knjige 20-31, 36.