Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

Izgleda da je jedina moguća forma pri upotrebi lekseme asszony: prezime (po mužu) + tvorbeni sufiks –né (od imenice nő)
+ asszony (Kovácsné asszony, Móriczné asszony).
Naravno, ukoliko je sagovornica udata. Potrebno je, međutim, istaći, da za upotrebu ove forme, koju nećemo naći u Priručnom
rečniku Mađarske akademije nauka iz 2003, i koju Rečnik Mađarske akademije nauka već 1959. godine opisuje kao zastarelu
formu oslovljavanja, Agneš Domonkoši u obimnom korpusu, koji je sastavila za izradu svoje disertacije u vezi sa
oslovljavanjem u savremenom mađarskom jeziku (u Mađarskoj), nailazi na ovakve primere, doduše ne česte: u oslovljavanju
roditelja od strane nastavnog osoblja i u službenoj komunikaciji (Domonkosi 2002).
Njihovo javljanje, kako u nemačkom, tako i u srpskom, moguće je i sa drugim tipovima nominalnih formi: sa titulama
(Herr/Frau Professor Müller / gospodine/gospođo profesore/profesorka-profesorice) ili sa nazivima zanimanja/funkcija (pre
svega kod uglednih zanimanja ili funkcija → Herr Vorsitzender/Frau Vorsitzende / gospodine sudija/gospođo sudija). U
mađarskim primerima etiketa úr, kao što je delimično napomenuto, sledi posle specifikatora, a to važi i za etiketu asszony
(miniszter úr/miniszter asszony, elnök úr/ ali elnökasszony, tanár úr/ tanár asszony*→tanárnő , ipak professzor úr/professzor
asszony).
Kombinacija ovih leksema sa ličnim imenom u savremenom nemačkom jeziku je retka i zastarela
(Zifonun/Hoffmann/Strecker 1997: 918). Ipak, ređe se može čuti i ovakav primer:
4a) Frau Elsa, brauchen Sie etwas aus Potos? (sit.: članovi jedne berlinske porodice se obraćaju komšinici koja ima oko 85
godina)
Prema Renate Ratmajer u srpskom (tada još srpskohrvatskom) ovakva kombinacija je moguća pri oslovljavanju
komšije/komšinice, frizera/frizerke, prodavca/prodavačice i sl. (Rathmayr 1991: 284), ali kako je ovo istraživanje sprovedeno
pre dvadeset godina, pitanje je koliko ovo odgovara aktuelnoj upotrebi – pre svega u slučaju mlađe populacije. Nedavno je
zabeležen primer u Novom Sadu:
3b) Gospođo Ružo, naručili bismo od vas nešto kroasančića i tako, da li još uvek radite? (sit.: žena od oko 55 godina obraća se
starijoj komšinici)
U mađarskom, kako stoji i u knjizi o protokolu Iboje Gereg, leksema asszony se (danas) može kombinovati sa ličnim
imenom kada su u pitanju supruge značajnih muškaraca (Görög 2004: 50): Ágnes asszony, Mária asszony. U višetomnom
Rečniku Mađarske akademije nauka iz 1959. godine ova kombinacija se vrednuje kao tipična u narodnom govoru (na selu), dok
se u prerađenom Priručnom rečniku iz 2003. godine navodi kao mogućnost, ali bez posebne napomene tog tipa. Ipak,
zanimljivo je da Agneš Domonkoši u pomenutom korpusu na ovu formu nailazi (doduše samo dva (!) puta) – u okviru
komunikacije u medijima, tj. pred publikom (up. Domonkosi 2002: 136).
Herr i Frau se, uprkos nekim izuzecima sa šaljivim prizvukom, po pravilu ne javljaju samostalno (v.
Zifonun/Hoffmann/Strecker 1997: 920), dok su u srpskom primeri za izolovanu upotrebu formi gospodine/gospođo učestali:
4b) Gospođo, slobodno pogledajte, auto je kao nov. (sit.: na autopijaci, prodavac potencijalnom kupcu – ženi u četrdesetim,
kako stoji u članku)
5b) Gospođo, iz vašeg intervjua „Više od sporta” i SMS koje mi šaljete, vidljivo je da u naše odnose, potpuno jednostrano,
unosite višak strasti. (sit.: otvoreno pismo Aleksandra Tijanića urednici b92 Jeleni Kosanić-Podunavac u listu „Politika“)
6b) Dobar dan, gospođo. Želim da vas obavestim da je vaš suprug dobitnik nagrade „Put u Grčku za dve osobe“. (sit.:
obaveštenje o osvajanju nagrade – telefonski razgovor između Momčila Bajagića i supruge dobitnika)
7b) Vi vrdate, gospodine, odgovorite mi na pitanje (...) (sit.: suđenje Radovanu Karadžiću)
8b) Dobar dan, gospodine, kuda? -Na parking, kako kuda, trebam parkirati auto. (sit.: policajac se obraća vozaču)
U mađarskom je takođe česta izolovana upotreba leksema úr i asszony, ali isključivo u prisvojnom obliku, kao i u primerima
1c) i 3c).
2.2 O faktorima upotrebe
71
Dosadašnja razmatranja su se ticala pretežno forme odnosno mogućnosti kombinovanja nominalnih formi oslovljavanja
Herr/Frau odnosno gospodine/gospođo i asszony/úr sa drugim leksemama nominalnog tipa. U daljem tekstu više pažnje će se
posvetiti različitim faktorima, koji uslovljavaju njihovo javljanje u nekoj komunikacijskoj situaciji.
U vezi sa nemačkim formama Dudenov Univerzalni rečnik daje uputstvo da je to mogućnost oslovljavanja odrasle
muške/ženske osobe. To su danas, čini se, bez obzira na njihov razvojni put, semantički neutralne nominalne forme, pa ih tako i
Verner Beš, raspravljajući o njihovoj izvornoj upotrebi kao staleške odrednice (nem. Standesbezeichnung), u kombinaciji sa
prezimenom, ocenjuje kao „nazive za sav svet“ (tj. za svakog primerene forme, nem. Allerweltsbezeichnung) (Besch 1998:
111). Ulrih Engel ih u svojoj Gramatici navodi kao tipične nominalne forme – takođe u kombinaciji sa prezimenom – koje
izražavaju odnos distance među odraslim sagovornicima (Engel 2009: 51). Ovakva objašnjenja daju naslutiti da su jedini
kriterijum starost i određena distanca sagovornika, ali ne treba zaboraviti da upotreba forme Herr/Frau pretpostavlja
poznavanje prezimena (veoma retko imena) ili društvenog statusa (titule/funkcije/zanimanja) osobe. Ukoliko dodatni element