Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

146
„Palata Merkur je najviđenija zgrada u Novom Sadu“ prva je rečenica knjige Knjiga o Blamu, „[…] ali u malom gradu,
kakav je Novi Sad uoči Drugog svetskog rata, […]“ druga rečenica knjige Upotreba čoveka.
U drugim delima Tišme čitalac kasnije saznaje mesto radnje, ali pripovedač često govori o „stanovima“ koji mogu biti znak
da se priča o gradu. Prva rečenica knjige Vere i zavere je: „Poziv na kupovinu ili zamenu stana, kao pogrešno bačeno seme,
pada na neplodno, glibavo tle.“ S imenom Novog Sada se suočavamo tek na str. 14 u zadnjoj rečenici drugog poglavlja: „Dani
su to kada žurno napušta Beograd i svoj samački stan, putujući u Novi Sad k ocu i materi.“ Novela Škola bezbožništva ne sadrži
nikakve informacije o mestu radnje. Knjiga Kapo se ne odigrava u Novom Sadu, već u drugim gradovima bivše Jugoslavije,
kao npr. u Zagrebu, Bjelovaru ili u Subotici.
Čitajući Tišmu čitalac saznaje mnogo o važnim zgradama, ulicama ili trgovima Novog Sada. Najviše prototipičnih
informacija sadrži Knjiga o Blamu. Svim trima analiziranim delima zajedničko je da govore o Dunavu. Konotacija je najčešće
negativna, Dunav dobija ulogu kod spominjanja „Hladnih dana“ kad je od mađarskih okupatora ubijeno oko 1300 ljudi koji su
ustreljeni na obali Dunava, a njihova tela bačena u reku. Dunav je takođe neutralno ofarban kao tačka orijentacije. Pozitivno je
procenjen u knjizi Vere i zavere kao mesto rekreacije iako se na kraju knjige jedan protagonist samoubije u reci.
Svim delima je zajedničko da se u njima spominju kuće Božje kao npr. katolička katedrala, ukrajinska crkva ili sinagoga.
Sinagoga koja se nalazi u Jevrejskoj ulici, mesto je sećanja (Kenneweg 2009), ali i kulture. Za vreme Drugog svetskog rata u
njoj se nalazi Dulag (takozvani Durchgangslager). Ova činjenica je tematizirana i u knjizi Upotreba čoveka i u knjizi Knjiga o
Blamu. U obe knjige protagonisti u njoj čekaju na svoju deportaciju. Kod Blama sinagoga je takođe smatrana mestom kulture,
jer su tematizirani koncerti koji se još danas tamo događaju.
Dalje, Tišma koristi realna imena ulica koje se stvarno nalaze na gradskim planovima Novog Sada. Karađorđevu ulicu
možemo naći i u knjizi Knjiga o Blamu i u Vere i zavere. Druge spomenute ulice su Jevrejska ili Novi Bulevar. Pošto Novi Sad
nije jedino mesto radnje, čitalac se suočava i s Ilicom u Zagrebu i Terazijama u Beogradu.
Kao što je na više mesta spomenuto, Novi Sad kod Tišme često igra ulogu mesta sećanja. Ova činjenica se može najbolje
razumeti u knjizi Knjiga o Blamu čiji je sadržaj baziran na sećanjima protagonista. Ova sećanja su povezana s Drugim svetskim
ratom. Npr. to su događaji oko Hladnih dana ili događaj o Dulagu koji se nalazio u sinagogi. Zbog različite etničke pozadine
protagonisti su rat međusobno drugačije doživljavali. Kod Tišme ni jedna etnička grupa ne dobija ulogu jedinog počinitelja
zločina; opisano nasilje izvedeno je od svih strana. Zločinci postaju žrtve, žrtve zločinci.
U knjigama dolazi do čestih menjanja mesta. Izuzetak je Knjiga o Blamu jer protagonist ostaje u Novom Sadu. U drugim
knjigama protagonisti ne provode celi život u Novom Sadu. Neki se dosele u Nemačku, Poljsku ili u Beograd. U knjizi Vere i
zavere glavni junak ne živi u Novom Sadu nego u Beogradu, i putuje svaki vikend u grad u kojem je odrastao.
Perspektiva grada je većinom prizemna. Tišmine protagoniste možemo smatrati flanerima. Oni ne hodaju samo po centru
grada nego i periferijom Novog Sada.
Dalje, protagonisti opserviraju grad takođe iz ptičje perspektive kao u knjizi Knjiga o Blamu ili Vere i zavere kada oni
gledaju na Novi Sad s tvrđave Petrovaradina ili na centar grada s terase stana koji se nalazi u palati Merkur.
Protagonisti se suočavaju stalno s promenama koje dolaze zbog istorijskih događaja. Pošto se sve priče bave s Drugim
svetskim ratom prirodno dolazi do velikih promena. Mnoge promene se odnose na razna godišnja doba, ali se osobito vrte oko
unutrašnje i vanjske promene grada. Kod unutrašnjih promena radi se o etničkoj pripadnosti stanovnika grada koja se menja za
vreme rata. Posle rata stanovnici postaju homogeniji, nemačka i jevrejska manjina se sve više smanjuje.
Novi Sad u romanima ne dobija najbolje ocene. Protagonisti grad smatraju provincijalnim. Česta je takođe tematika
upoređivanja Novog Sada s drugim gradovima. Ova mesta su uglavnom zapadnije od Novog Sada, ili je to Beograd. U
upoređenju s Beogradom pripovedač ističe da Novi Sad deluje kao manji grad. Tamo je provincija. U upoređenju na primer s
Bečom, Novom Sadu fali umna komponenta. Beč je vladarski grad, Novi Sad je trom, iako mnogi Novi Sad još nazivaju
srpskom Atinom. Često se takođe suočavamo s jednim prljavim, glibavim Novim Sadom.
„Non lieux“ (Nitsch 1999: 306) kod Tišme igraju samo malu ulogu jer je većina mesta povezana sa sećanjima. „Non lieux“
bismo mogli ponajprije naći u knjizi Upotreba čoveka jer se tu dolazi najviše do promena mesta. Takvim mestima možemo
nazvati npr. vozila, restorane, pansione ili kolodvore.
Analiza stereotipičnih osobina
Stereotipične osobine koje se tiču grada i njihovih stanovnika takođe se nalaze u Tišminim delima. S jedne strane
pripovedač opisuje gospodske stanovnike grada, s druge strane on ih smatra divljacima. Opisi su različiti i ovisni su o tome s
kojim drugim gradom pripovedač upoređuje Novi Sad.
Druge stereotipične karakteristike se isto mogu naći u Tišminim delima. Prostitucija je takođe spomenuta, ali ne tako
intezivno kao u knjizi Koje volimo.
Ovaj tekst je sastavni deo mog diplomskog rada pod naslovom „Das literarische Motiv „Stadt“ in den Werken Aleksandar
Tišmas“ na Univerzitetu Beč.