Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

арумунског (ароманског) књижевног језика. (Томић 2003: 353) С друге стране македонски књижевни језик нормиран у
савременом облику половином XX века није још увек доживео промене. Савремени македонски књижевни језик је
словенски по пореклу, али има типичну балканску структуру. Од општесловенског и старословенског задржао је
већину лексичких јединица, док му је морфолошка и синтакстичка структура романског калупа. Питање сада шта је у
словенском, македонском језику остало од општесловенске, старословенске језичке структуре и значи ли то да је
македонски језик романски језик словенског израза. Морфолошка структура македонског језика одговара структури
румунског језика, при контрастивној анализи македонско-румунских паралела не могу се заобићи балканизми којих
овде има више него у фонетици. Као што је познато, сличност структурних морфолошких образаца између цинцарског
или арумунског (аромунског) дијалекта и балканско словенских дијалеката веома је упечатљива. Овај ареал показује
велико језичко богатство на различитим плановима: лескичким, фразеолошким и морфолошким. Посебно
интересантна јавља се језична експресија, која, пре свега, показује богатство народних говора.
Збигњев Голомб у раду За „механизмот“ на словенско – романските односи на Балканскиот полуостров истиче:
Главно прашање во врска со распространувањето на романскиот елемент на Балканскиот Полуостров е дали
можело да се зачува во она време (VII век) романскиото население на север од Дунав во „Трајанова Дакија“.
Прашањето е многу важно бидејќи се однесува на етногенезата на романскиот („румунскиот„) народ и језик, една
тема којашто се уште дискутира, ангажирајќи ги националните амбиции и чувства кај Романците, особено
чувството на „автохтонизам„. Прашањето е исто така важно за хронолошко определување на најстарите
контакти меќу Словените и балканските Романи. (Голомб 1970:7)
Исти став заступа и Бернштейн у делу Разыскания в области болгарской исторической диалектологии, Т. I. Яазык
валашских грамот XIV- XV веков, објављено у Москви-Лењинграду 1948. године. Аутор наводи да је први литургијски
језик у румунским кнежевина XIV и XV век, а не односи се само на црквено - религијску службу, већ и на државну или
канцеларијску употребу, био словенски (бугарско – црковен или дури среднобугарски народен). Без ове тесне
друштвене и језичне симбиозе словенског и романског елемента не би могло се разуме формирање нпр. румунског
језика као засебног у романској групи језика. Не само што се у његовом речнику у свим областима., можемо наћи
словенске позајмљенице већ ако анализирамо његове граматичке категорије забележићемо многобројне словенске
лингвистичке калкове оригиналне словенске категорије и конструкције. Ова се појава не може тумачити другачије
осим као резултат словенског лингвистичког супстрата. Наравно, треба прецизирати појам „лингвистички супстрат“
будући да се често употребљава у неопредељеном значењу. Ова појава је тесно повезана са билингвизмом. Однос
између два лингвистичка систем: први је она који је доминантан и који је супстрат а други је онај који је рецесиван
(суперстрат) .
Румунски књижевни језик је у савременом облику урамљен у другој половини XIX- века. Прво латинско писмо
румунског језика место словенског а касније место мешовитог словенског и латинског писма, угњездило се је код Румуна
након неколико стотина година словенског писма и словенског језика различитих редакција, касније само словенског писма
али румунског језика. Књижевна варијанта румунског језика у непрестаној је промени, допуни, измени. Румунски дијалекти
имају у мањој или већој мери сличну структуру. Потребно је издвојити Аромунски или Цинцарски дијалекат који је у у
великој мери у био у контакту са словенским језицима. Историјом цинцарског језика се наука није посебно бавила, а у
оквиру компаративне романске лингвистике, врло спорадично. Научници који су се бавили Цинцарима и њиховом
историјом, оставили су на жалост врло мало поузданих података о структури и лингвистичкој еволуцији овог прастарог
језика.
У румунском и македонском језику постоји знатан број сличности али без икакве не ради се о реципрочном утицају.
Македонски и румунски нису никада били у директном контакту. До оваквих сличности дошло је због језика са којим су
македонски и румунски били у контакту и због аромунског идиома који је распрострањен у неједнаким пропорцијама у свим
балканским државама.
Сличност може бити приказана компарацијом аромунског/цинцарског и македонског дијалекта у Крушеву, у Македонији
(Голомб 1970:5-18) .
Функције
Аромунски- Цинцарски
Македонски дијалекат, Крушево
Крушево
Будуће време Va-s-do’armə К’е да спие
Оптатив – субјунктив S-do’armə К’е да спие
64
Перфекат Are durn’itə Има спиено
Аналитичка
компарација прива
B’un u
K’ama b’un u
N’ai -bun u
Добар
По – добар
Нај – добар
Од глагола налазимо неколико интересантних заједничких балканских особина, замене инфинитива конструкцијом
да + презент у македонском, румунском и цинцарском.