Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

65
Македонски
Румунски
Арумунски – Влашки (Крушево)
da pravam – da napravam
să fac
s- fak u
Постоји још могућност да је, у неким случајевима, арумунски идиом посредовао између македонског и румунског
контакта.
За пример се може навести перфекат. С једне стране македонски показује много глаголских форми калкираних од
балканско – романских, односно арумунских елемената, а с друге дакорумунски показује форме калкиране од
јужнословенских система. Македонске глаголске конструкције калкиране од романско – балканских односно
цинцарских елемената су: имам правено, имав правено, ке имам правено – сум дојден, бев дојден, ке бидам дојден...
(Голомб 1970:13)
Наведене глаголске конструкције представљају један развијен систем перфекта, и ово је нешто сасвим непознато у
словенским језицима, док показује велику сличност, очигледан модел у балканско – романским, односно арумунско -
цинцарским елементима.
Грађење будућег времена помоћу ке, односно voi у румунском и va у цинцарском.
Пример: ке правам – ке направам, voi face или o sa fac, арумунско va – s - fak u .
Категорија кондиционала буг. Штјах да дојда, македонски ке дојдев, показује тачан паралелизам између
македонске и арумунске конструкције, доказ да се развијање ове категорије врши у међујезичкој симбиози. Наравно да
је и арумунски примио словенске елементе преко македонског, али још се са сигурношћу не може рећи да ли имамо
изражено арумунско калкирање у македонском или обрнуто.
Од својих почетака до данас контрастивне анализе готово увек обухватају парове језика у којима је бар један језик
има статус светског. Лако уочљив узрок је потреба наставе страних језика, боља описаност светских језика, шире
научно интересовање за такве језике. Иако немају статус светских језика румунски, македонски, цинцарски, српски све
чешће добијају експлицитно конфронтативан и модеран опис.
Овај кратак преглед нема већих претензија осим да укаже на неке интересантне односе јер се на Балкану вршила и
у неком погледу још врши једна етно лингвистичка размена међу словенским и романским елементима.
Селективна библиографија
Andronache, Persida (2003), Semantičko – strukturalne paralele u rumunskoj i makedonskoj frazeologiji - XXX Научна
конференција на меѓународен семинар за македнонски јазик, литература и култура, (Охрид, 11. VIII – 13. VIII
2003). ЛИНГВИСТИКА, Скопје 2004, 401-410
Бернштейн, Самуил Борисович (1948), Разыскания в области болгарской исторической диалектологии, Т. I. Яазык
валашских грамот XIV- XV веков, М-Л.
Бошњаковић, Жарко (2006) Некои особености на јазикот на Македонците во Србија (Што сочувале Македонците од
својот јазик?), - Научна конференција на XXXVIII меѓународен семинар на македонскиот јазик, литература и култура.
(Охрид, 15. VIII – 17. VIII 2005). ЛИНГВИСТИКА, Скопје 2006, 119-135.
Friedman, Victor A. (2001), "The Vlah Minority in Macedonia: Language, Identity, Dialectology, and Standardization" în
Selected Papers in Slavic, Balkan, and Balkan Studies, ed. Juhani Nuoluoto, Martii Leiwo, Jussi Halla-aho. Slavica
Helsingiensa 21. University of Helsinki, online.
Голомб, Збигњев (1970), За „механизмот“ на словенско-романските односи на Балканскиот полуостров. – МЈ 21,
1970, 5-18.
Конески Конески, Блаже (1982), Граматика на македонскиот литературен јазик. Култура, Скопје, 1982.
Marioţeanu, Matilda Caragiu & Saramandu, N. (2007). Carti trâ înviţari Armâneaşti. Bucureşti: Editura Academiei Române.
Marioţeanu, Matilda Caragiu. (1997). Dicţionar aromân (macedo-vlah). Bucureşti: Editura Enciclopedică.
Минова-Ѓуркова, Лилјана (2006), Граматика на македонскиот стандарден јазик за странци. Скопје, 2006.
Томић, Миле (2003), О неким македонско – румунским језичким паралелама, - XXXV Научна конференција на
меѓународен семинар за македнонски јазик, литература и култура, (Охрид, 19. VIII – 20. VIII 2002). ЛИНГВИСТИКА,
Скопје 2003, 351-366