Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

75
Nikolina Komorčec
Filozofski fakultet u Zagrebu
Zagreb, Hrvatska
nkomorce@ffzg.hr
Predikatni proširak u slovačkom, poljskom i hrvatskom jeziku
ABSTRACT: We all know that all Slavic languages are similar. However differences can be found even when the smallest linguistic phenomena are compared
in two Slavic languages. This paper will show how different Slovak, Polish and Croatian grammars depict the predicative complement. It will explain the
differences in approach in these grammars regarding this sentence member. Differences in forming clauses with the predicative complement, in these three
languages will be shown in the conclusion. The frequency of usage will also be compared.
Keywords: Syntax, predicative complement, sentence member, Slavic languages, grammar.
DOPLNOK – predikatni proširak u slovačkom jeziku
Slovačke gramatike opisuju predikatni proširak kao rečenični član kojim se opisuje ili dopunjuje predikat te subjekt ili
objekt, a po tome što se veže uz dva rečenična člana se razlikuje od ostalih rečeničnih članova. Drugim riječima, osnovna
karakteristika predikatnoga proširka je njegova dvostruka sintagmatičnost. Slovenská gramatika, Paulinyja, Ružičke i Štolca
(1968), čak definira predikatni proširak kao drugi predikat rečenice, koji ne sadrži kategorije lica, vremena i načina.
U rečenici Joško zostal urazený. predikatnim proširkom urazený bliže se opisuje predikat i subjekt, a u rečenici Maca našli
mrtvého., bliže se opisuje predikat i objekt. Jolana Nižniková (1994) u svojem sintaktičkom priručniku kaže da se predikatni
proširak veže uz subjekt ili objekt polupredikatnom vezom, a predikatu je podređen. Također kaže da predikatni proširak, za
razliku od atributa, može stajati na bilo kojem mjestu u rečenici.
Predikatni proširak je najčešće izrečen imenicom, pridjevom (ili pridjevskom riječju) ili participom. Ako je izrečen
imenicom ili pridjevom, koja se s nadređenom imenicom (subjektom ili objektom) slaže u rodu broju i padežu nazivamo ga
sročnim tj. zhodným, a u suprotnom slučaju, nazivamo ga nesročnim ili nezhodným.
U gramatici Jozefa Mistríka (1994) naglašava se važnost razlikovanja predikatnog proširka od atributa, imenskog predikata
i priložne oznake. Stoga se u rečenici Suchý strom odpílili. radi o atributu jer se govori o osobini drveta, a u rečenici Ten strom
sa zdá suchý. radi se o predikatnom proširku jer se opisuje stanje drveta. Isto tako se u rečenici Otec je šťastný. radi o predikatu,
dok se u rečenici Otec sa vrátil štastný. radi o predikatnom proširku.
Nesročni predikatni proširak je obično u instrumentalu ili u padežu s prijedlogom, npr.: Narodil sa kalikou. – Nášho
richtára zvolili za poslanca.
Predikatni proširak izrečen participom može bliže označiti samo subjekt. Pr. „Čo to zas vedie?“ hundrala gazdiná bežiac
otvoriť. – Jeden z nich sedel na lavici, čakajúc na večeru. - Pán Slivický pristúpil, obzerajúc šaty zo všetkých strán.
Predikatni proširak može se izreći i infinitivom, ali samo kada je predikat glagol osjetilne percepcije, npr. Videli sme ich
plávať v rieke. – Počujem ťa smiať sa. - Hlásnik zbadal kohosi približovať sa k veži.
Predikatni proširak može biti:
Jednostavan – Našli ho zabitého.
Složen – Michal Turček bol ustanovený za riaditeľa ústavu.
Višestruk – Naše rozhodnutie sa pokladá za múdre a prirodzené.
PREDIKATNI PROŠIRAK U POLJSKOM JEZIKU (określenie predykatywne – predykacja)
U poljskim gramatikama i sintaksama najprije se javlja problem sa samim imenom predikatnog proširka. Dok Slovaci
predikatni proširak zovu doplnok (dopuna), Poljaci dopunom (dopełnienie) zovu objekt. Termin „predikatni proširak“ ( na
poljskom określenie predykatywne) u poljski je jezik došao iz češkog. Koristi ga Stanisław Jodłowski (1977), a opisuje ga kao
rečenični član koji se istovremeno veže sa predikatom i subjektom ili objektom. Funkcija tog člana je da opisuje subjekt u
odnosu na vrijeme radnje predikata. Określenie predykatywne je dodatna predikacija koja ne tvori rečenicu, a stoji uz potpunu
predikaciju predikata u rečenici.
Pr. Wracam królem. Wracam. + Jestem królem., Zdrów i wesół siedział Jan w ogrodzie. Jan był zdrowy i wesoły. +
Jan siedział w ogrodzie.
Za razliku od njega Klemensiewicz (1968) ga u svojoj gramatici naziva przydawka orzekająca tj. predikatni atribut. Prema
Klemensiewiczu elementi po kojima se predikatni proširak razlikuje od atributa su naglasak, intonacija i ritmička pauza. U
svojoj sintaksi iznosi karakteristike po kojima možemo prepoznati predikatni proširak: