Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

3.3 Oruđa
U ovoj grupi nalaze se frazeologizmi koji u sebi nose koncept ORUĐE UMESTO KORISNIKA ORUĐA, odnosno neživo
umesto živog sa obeležjem ljudsko /+/. Primeri ovog tipa češći su u engleskom jeziku, mada se pojedini primeri ipak javljaju i
na materijalu srpskog jezika.
(9) ustala je kuka i motika – kad se sirotinja/raja pobuni
(10) bič božji – surovi vladar/diktator/vojskovođa
Primer (9) predstavlja frazeologizam čije poreklo vodi iz stiha u usmenoj književnosti, ali je kasnije zaživeo u jeziku. Osim
oruđa kuka i motika, glagol ustati kojim se označava pobuna takođe je upotrebljen u prenesenom značenju. Pošto ustajanje
označava promenu fizičkog položaja iz pasivnog u aktivno, odnosno akter je spreman da menja stvari. Drugi primer predstavlja
nadimak Atile Hunskog, poznatog po surovosti, ali se izraz bič božji kasnije proširio i na ostale surove vladare i vojskovođe.
Bič je predmet koji je vladarima služio za kažnjavanje, što predstavlja sponu na osnovu koje se izvodi metonimija, dok je
pridev božji takođe primarno metonimijski motivisan vezom između božanstva i strašnog suda, dok je veza između vladara i
boga metaforički zasnovana i bila je stabilna vekovima, praktično do modernog doba.
3.4 Nameštaj
Sledeći izdvojeni koncept je DEO NAMEŠTAJA UMESTO RADNJE VEZANE ZA NJEGA. U ovoj grupi nalaze se delovi
nameštaja ili kućni aparati koji se koriste u prenesenom značenju. Kada smo umorni, često govorimo da nam nedostaje krevet,
nekada nam se ne žuri kući zato što nas čeka sudopera ili šporet. Izdvojeni su sledeći primeri:
(11) biti razdvojen od stola i kreveta –brak u kom supružnici žive praktično razdvojeno
(12) biti zaljubljen u ogledalo – često se ogledati
U navedenom primeru imenice (11) sto i krevet koriste se umesto radnji vezanih za te delove nameštaja, a te radnje i simbolizuju
osnovu bračnog života na ovim prostorima. Pridev razdvojen u ovom primeru ne predstavlja samo fizičku odvojenost, naime,
metafore razdvajanja i udaljenosti se često koriste da bi se označila neprisnost među ljudima, tako da dobijamo informaciju da
bračni par ne živi više u zajednici iako i dalje žive u istom domu. U drugom primeru predmet ogledalo stoji umesto radnje
ogledanja koja se njime vrši. Pridevom zaljubljen dočarava se opsednutost sopstvenim izgledom, a sama metafora verovatno
potiče još iz antičkog mita o Narcisu.
3.5 Pribor za jelo
Hrana je bitan deo srpske kulture, te upotreba imenica koje označavaju pribor za jelo u različitim izrazima nije neobična.
Kad se dogodi nešto što treba proslaviti, koristimo izraz dići čašu u vis. Kad osoba voli da se bavi stvarima koje je se ne tiču,
upotrebljavamo izraz viriti u tuđ tanjir⁄šerpu, dok osobe koje zaslužuju jedna drugu (u negativnom smislu) opisujemo
sintagmom lonac i poklopac, a za osobu koja je dobila nešto bez truda koristimo izrazsve mu je bilo servirano na tacni. U
svakom od ovih izraza imamo ili metaforičku ili metonimijsku motivaciju, a postoje i izrazi u kojima se prepliću oba koncepta:
(13) probušiti kašiku - doneti odluku da se prestane sa prekomernom ishranom
(14) draga mu je čašica- voli da popije, sklon je piću
Primer (13) predstavlja metonimijsku sliku iz koje se razvija metafora. Imenica kašika dovodi se u vezu sa ishranom, dok bušenje
kašike simbolizuje redukovanu ishranu. Time se označava i rešenost subjekta da menja svoje životne navike, a srodnost tih
koncepata bazira se na intencionalnosti i na radikalnosti u oba postupka. Drugim primerom (14) iskazana je psihička i fizička
sklonost⁄zavisnost. Imenica čašica upotrebljena je umesto radnje opijanja, a sklonost ili zavisnost opisana je pridevom draga,
kojim se opisuju pozitivna osećanja vezana za neki objekat. Pošto se prema alkoholu ne mogu gajiti emocije, ovaj frazeologizam
možemo shvatiti i kao eufemizam, pošto se o nečijoj negativnoj sklonosti govori bez prekora ili tek sa blagim prekorom.
3.6 Prostor
Metonimijski koncepti koji se javljaju u frazeologizmima koji su analizirani su PROSTOR UMESTO AKTERA VEZANIH
ZA TAJ PROSTOR. U većini primera tog tipa imenica koja je upotrebljena u sekundarnom značenju ima ulogu metonimijskog
agensa, što je veoma rasprostranjen oblik identifikacije aktera, posebno u jeziku medija U narednim primerima nailazimo na
frazeologizme sa metonimijskim agensom:
(15) čitavu kuću na glavu dići – uzbuniti, uznemiriti ukućane
(16) selo se presvuklo – žitelji sela su počeli da usvajaju gradske običaje
Primer (15) sadrži koncept KUĆA UMESTO UKUĆANA/PORODICE. Taj primer specifičan je po tome što sadrži još jedan
frazeologizam: dići nekoga na glavu. U pitanju je metaforički izraz koji označava prevrtanje nekoga (čovekov prirodni položaj
je na nogama, ne na glavi), a iz prevrtanja se izvlači značenje uznemiravanja, dakle, reč je o dovođenja nekoga u određeni
neprirodan, neprijatan, uznemirujući osećaj. Primer (16) sadrži kocept NASELJENO MESTO UMESTO ŽITELJA TOG
MESTA, a samim frazeologizmom označava se promena kod seoskog življa, koje poprima odlike žitelja grada. Iako se glagol
presvući se može shvatiti i doslovno, promena tog tipa prvo se i uočava na površinskom nivou (izgledu, oblačenju), ali
podrazumeva i dublju promenu u razmišljanju, željama, mentalitetu.
3.7 Različite sprave
52
Među spravama koje se javljaju u frazeologizmima srećemo različite sprave koje služe merenju, orijentaciji, a koriste se
uglavnom umesto funkcije koje obavljaju, odnosno – to je koncept na kom je zasnovana njihova metonimičnost.
(17) otkucavanje sata – prolazak vremena
(18) izgubiti kompas – postati nerealan (ili čak poludeti)