Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

садржина или приближавање радње управне предикације појму који је изазива. Јавља се у сфери каузалности
искључиво уз глаголе са семантичком нијансом непријатног осећаја страха, стида, бола (bo]ti sA (11х), oubo]ti sA (10х),
postQdyti sA (6х), sraml]ti sA (2х), plakati sA): boite sA mog\[taago I d[=\ I tylo pogoubiti (Мт, 10: 28), I ouboy[A sA naroda
(Мр, 12: 12); i/e bo a[te postQditx sA mene I moihx slovesx ... I sn=x ;lv;=skx postQditx sA ego (Мр, 8: 38).
На основу изложеног закључујемо да беспредлошка форма генитива идентификује спољашњи узрок са обележјем
живо /+/ уз глаголе са семантичком нијансом страха, стида, бола, односно психичког удаљавања, док предлошки
генитив остаје немаркиран по питању типа узрока који идентификује, као и семантичке класе глагола из коју стоји
(иако преовлађују глаголи који имају семантичку нијансу одвајања, удаљавања). Беспредлошким генитивом не
денотира се човеково унутрашње стање као узрок, нити појединости које га окружују.
5. Сфера партитивности
Партитивност јесте семантичко поље које на еволутивној скали није знатно удаљено од сфере спацијалности,
тачније од значења физичке сепарације, с обзиром на то да су аблативност и партитивност блиске категорије, како у
семантичком, тако и у генетском смислу (Вечерка, 1963: 183).
Доминантна форма у овом семантичком пољу у испитиваној грађи јесте otx + Gen конструкција, а беспредлошки
генитив јавља се спорадично у конструкцији са заменицама и бројевима.
а) Део који се одваја од целине идентификоване предлошким генитивом може бити у форми заменице: nikxto/e
otx vasx tvoritx zakona (Јв, 7: 19), edini /e otx nihx hotyah\ I ~ti (Јв, 7: 44).
Беспредлошки генитив у значењу целине од које се одваја део идентификован заменицом јавља се знатно ређе од
предлошког генитива: kto oubo tyhx trii iskrxnii mqnitx sA bQti (Лк, 10: 36), vo vxskry[enie oubo kotoraago ihx b\detx /ena
(Лк, 20: 33).
б) Значење дела који се одваја од целине може носити категорија броја. Број edinx, edina, edino (66х)
најзаступљенији је у пољу партитивности, док се остали бројеви јављају знатно ређе (dxva (8х), pAtq, dxva na desAte): yko
ni solomonx vo vqsei slavy svoei obly;e sA yko edinx otx sihx (Мт, 6: 29), posxla dxva otx ou;enikx svoihx (Мр, 11: 1).
Беспредлошки генитив целине од које се одваја део денотиран бројем јавља се само 5 пута и то 4 пута уз број edinx
и једном уз број dxva: pr=kx edinx drevqniihx voskrxse (Лк, 9: 19), posxla dxva ou;enikx svoihx (Лк, 19: 29).
в) Постоји 7 потврда где се део који се одваја од целине идентификује именицом, односно именичком синтагмом
(slougQ, narodx, ;lv=kx, farisyi, /ena (2х), elini).
Генитив целине од ког се одваја именица са значењем живо /+/ близак је генитиву порекла. На овом месту није
забележен беспредлошки генитив: edina /ena otx naroda re;e emou (Лк, 11: 27).
г) Формом otx + Gen, без броја, заменице или именице у функцији управног члана, указује се на неодређени део
нечега или на део који није ближе одређен. Овакве конструкције често стоје уз глаголе са значењем 'јести, пити,
одређивати укус' (ysti (4х), sxnysti (2х), piti (7х)), ако се има у виду неодређени део хране или пића (Геродес, 1963:
339): ibo I psi podx trapezo| ydAtx otx kroupicx dyteskx (Мр, 7: 28), gl=| bo vamx otx sely ne imamx piti otx ploda lozxnago
(Лк, 22: 18);
односно уз глаголе који својом семантиком наговештавају реализацију радње 'јести' или 'пити' (pri~ti, dati (2х),
podati, prinesti): I posxla kx tA/atelemx rabx vx vrymA da otx tA/atelx priimetx otx plodx vinograda (Мр, 12: 2).
Беспедлошки генитив не јавља се уз глаголе са значењем 'јести, пити, одређивати укус' (уз њих се искључиво јавља
предлошка форма), али се зато јавља: уз неке од глагола који својом семантиком наговештавају реализацију радње
'јести' или 'пити' (pri~ti (2х), prinositi):pri~tx hlyba I dastx imx (Јв, 21: 13), уз глаголе давања, поседовања: dati (3х),
imyti (4х): Imy~i bra[xna tako/de da tvoritx (Лк, 3: 11), уз глаголе ослабљеног кретања, односно физичког одвајања,
сепарације: vxzAti (4х), otAti (2х), li[iti: da ne vxzvratitx sA vqspAtq vqzAtx rizx svoihx (Мт, 24: 18), уз глаголе са са
обележјем експектативности, односно са значењем 'стремљење ка циљу': iskati (8х), trybovati (6х), prositi (2х),
vxprositi, ;a]ti (2х): I a[te ;eso prosite vx imA moe azx sxtvor| (Јв, 14: 14).
6. Сфера темпоралности
7
Сфера темпоралности представља транспоновање спацијалних семантичких односа на ниво апстрактније природе.
Протолокациона аблативност еквивалентна је идентификовању почетне тачке временске процесуалности, односно
ингресивности. Беспредлошки генитив у датом семантичком пољу није забележен.
Значење ингресивности, одмеравања трајања радње од њене почетне тачке otx + Gen најчешће има у конструкцији
са недирективним глаголима имперфективног вида: bQti (9х), prolivati (3х), imyti, /elyti, sxmyti, vxshQ{ati, iskati,
n\diti sA, sxvy[tati, /iti: Otx [estQ~ /e godinQ txma bQstx po vsei zemi do devAtQ~ godinQ (Мт, 27: 45), otx mxnogx bo
lytx vxshQ[taa[e i (Лк, 8: 29).
7. Сфера квалификативности
Протоспацијална аблативна конструкција otx + Gen транспонована је у сферу квалификативности при чему даје
четири семантичка поља која одсликавају четири различита начина реализације радње управне предикације:
инструментативност, медијативност, критериј и комитативност.
А) Инструментативност
а) Употреба анализиране предлошко-падежне конструкције у сфери инструментативности представља
пресликавање спацијалних односа у сферу апстрактнијег карактера. Утрошени материјал јесте средство које је