Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

Agneš Domonkoši se u svojoj disertaciji poziva na E. Filei-Santoa (Fülei-Szántó Endre), i etiketu uram navodi kao primer za
manje obeleženu etiketu koja samo upućuje na sagovornika. Eventualno još možemo dodati pol i starost (v. Domonkosi 2002:
48), dok u vezi sa kombinovanom formom prezime + úr (u okviru potpoglavlja u kojem obrađuje oslovljavanje u službenoj
komunikaciji) konstatuje da unutar mađarske govorne zajednice ne postoji jedinstveno mišljenje, jedinstven stav u vezi sa
ovom etiketom, koja je bila rasprostranjena između dva svetska rata u komunikaciji nadređenog sa podređenim, tj. etiketa koju
su upotrebljavali samo nadređeni, te je neki i danas smatraju uvredljivom (up. mađ. leurazás). U novije vreme etiketa úr je ipak
preuzela funkciju i zamenila etiketu elvtárs (kao što je i etiketa druže ustupila mesto gospodinu kod nas), te se danas može reći
da je ona na pravom putu da postane neobeležena, neutralna forma – kao kombinacija Herr + prezime u nemačkom jeziku, ali
postoji i mišljenje da ovaj izraz nije u svim situacijama prihvatljiv (up. Domonkosi 2002: 118 – 119). U pomenutoj knjizi Iboje
Gereg se, na primer, preporučuje u situacijama kada je distanca manja, tj. postoji određena solidarnost između sagovornika, ali
koji se još uvek oslovljavaju V-formom (up. mađ. magázó viszony) (Görög 2004: 50). Dok je u nemačkom i srpskom jeziku
obezbeđena svojevrsna simetrija, tj. postoje i odgovarajuće etikete iste strukture za osobe ženskog pola (Frau Schulz, Frau
Vorsitzende ili gospođo Petrović, gospođo sudija), to u mađarskom nije slučaj, ne postoji, naime, nijedna uopšteno prihvaćena,
semantički manje-više neutralna forma, a uz to i parovi kao tanár úr – tanárnő, doktor úr – doktornő i sl. dodatno otežavaju
situaciju (up. Domonkosi 2002: 119). Oblik koji sadrži tvorbeni sufiks –né se može upotrebiti samo ukoliko smo sigurni da je
sagovornica udata i da je preuzela prezime muža. Alternativno rešenje je izolovana upotreba prisvojnog oblika asszonyom, ili
kombinacija etikete asszony sa titulom, zanimanjem – ukoliko su poznati i ukoliko postoji oblik – a u slučaju mlađe osobe još
uvek postoji mogućnost oslovljavanja sa kisasszony - za razliku od nemačkog jezika, u kojem je oblik Fräulein skoro potpuno
izbrisan iz javne, ali i privatne upotrebe, kako tvrde informanti iz Frajburga.
Pored pomenutih etiketa kisasszony i asszonyom – čija je upotreba uslovljena godinama/starošću/uzrastom i bračnim
stanjem sagovornice – u mađarskom jeziku sve veću ulogu igra samostalno upotrebljena etiketa, prisvojni oblik hölgyem.
Značenje ove lekseme se, na primer, u Priručnom rečniku određuje kao nepoznata (elegantna, zrela itd.) žena, zatim tu je i
značenje koje zastareva: nečija supruga, verenica, izabranica. Ona svoju sve veću popularnost verovatno može zahvaliti
upravo činjenici da sadrži komponentu ’nepoznata’, a komponente ’+/- udata’, ’zrela’ u smislu ’starija’ se pri upotrebi
neutrališu, tj. u toku je promena njenog pragmatičkog značenja (v. Horváth 2011). Agneš Domonkoši je ujedno ustanovila da
postoji paralelno i tendencija da se asszonyom upotrebi u oslovljavanju starije (nepoznate) žene, a hölgyem pri obraćaju
osobama istih godina ili nešto mlađih, dakle o stabilnoj šemi upotrebe se ne može govoriti (v. Domonkosi 2002: 109).
3. Zaključak
73
Kako je u uvodu istaknuto, cilj rada bio je upoređivanje upotrebe nemačkih reči Herr i Frau, kao i odgovarajućih srpskih
gospodin i gospođa, odnosno úr i asszony, kojima je zajednička moguća funkcija oslovljavanja sagovornika.
Za kraj je potrebno dodati i sledeće. Analiza podataka iz rečnika, koji beleže i istorijski razvoj značenja leksema koji čine
predmet našeg istraživanja, pokazala je da su obe (u sva tri jezika) u razvojnom smislu prešle sličan put: sve se prvobitno
javljaju kao staleška obeležja – vezuju se za više staleže. Ovi izrazi postepeno postaju primereni i u slučaju oslovljavanja
pripadnika građanske klase, tj. dolazi do širenja domena upotrebe (Deutsches Wörterbuch 1984; Rječnik hrvatskoga ili srpskog
jezika 1976; A magyar nyelv szótára 1874). U slučaju nemačkog, a u vezi sa upotrebom reči Herr i Frau, izgleda da je ovaj
proces završen: u javnoj (ne nužno i formalnoj!) upotrebi svaka odrasla osoba, ukoliko je govorniku poznato prezime
(eventualno ime), titula, društvena uloga ili funkcija odnosno zanimanje sagovornika, može da se oslovi formom Herr/Frau +
nominalni determinator – ukoliko to situacija dozvoljava, tj. ukoliko je primereno odnosu sagovornika. U okviru ovih
„pratećih“ elemenata postoje određene restrikcije (npr. ne može se svaka etiketa koja označava zanimanje/funkciju
kombinovati sa rečima Herr ili Frau i upotrebiti u službi oslovljavanja: Herr Arzt / Frau Ärztin* ili Herr Chef /Frau Chefin* i
dr.). Iako se i u srpskom jeziku forme oslovljavanja gospodine i gospođo često javljaju u kombinaciji sa sličnim elementima, sa
mogućim restrikcijama (npr. gospodine vodoinstalateru*/ gospođo prodavačice* i dr.), od značaja je mogućnost njihove
samostalne upotrebe, koja ih na ovaj način čini donekle univerzalnim sredstvom za direktno oslovljavanje – posebno, ako se
sagovornici ne poznaju. Na osnovu nekih zabeleženih komenatara/situacija, može se zaključiti da ovakva upotreba u nekim
situacijama može dovesti do nesporazuma, odnosno u svesti sagovornika se aktualizuju različite konotacije izraza
gospodine/gospođo, pa se sa pravom može postaviti pitanje da li je proces neutralizovanja završen i u slučaju srpskog jezika. U
vezi sa tim, trebalo bi ispitati koliko često, kada, u kojim situacijama, vrstama interakcije dolazi do takvih nesporazuma, tačnije
negodovanja oslovljenog/oslovljene zavisno od uzrasta, pola, obrazovanja itd.
Uprkos nekim sličnostima i sa nemačkim i sa srpskim jezikom, pokazalo se da paralelno poređenje upotrebe etiketa úr i
asszony sa odgovarajućim nemačkim i srpskim izrazima nije jednostavno. Kao posebne karakteristike možemo istaknuti
mogućnost kombinovanja sa drugim etiketama nominalnog tipa, koja ih približava upotrebi u nemačkom i srpskom jeziku, dok
ih nedostatak nekih simetričnih oblika pri oslovljavanju ženskih osoba udaljava. Bitan momenat je samostalna upotreba
prisvojnih oblika uram i asszonyom – sa jedne strane samostalna upotreba je data kao i u srpskom jeziku, dok forma veoma
podseća na zastarele nemačke proširene nominalne forme mein Herr i (donekle) meine gnädige Frau sa druge, a tu je i sve
rasprostranjenija forma hölgyem.