Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

Katalin Ozer
Odsek za germanistiku,Filozofski fakultet Novi Sad, Srbija
ozer.kati@gmail.com
Upotreba nemačkih leksema Herr i Frau i njihovih srpskih, odnosno
mađarskih ekvivalenata u oslovljavanju
ABSTRACT: This paper deals with the use of the German lexemes Herr and Frau as well as their Serbian and Hungarian equivalents as nominal address
forms. The comparison is based on information in various dictionaries, available linguistic literature and examples from the everyday life.
Keywords: contrastive studies, terms of address, nominal address forms
1. Uvod
U ovom radu bavićemo se nemačkim leksemama Herr i Frau i njihovim mogućim srpskim, odnosno mađarskim
ekvivalentima: gospodin i gospođa, odnosno asszony i úr. Cilj je da se prikaže i uporedi upotreba navedenih reči u
oslovljavanju na osnovu dostupne stručne literature, na osnovu podataka u različitim rečnicima nemačkog, srpskog i
mađarskog jezika, a po potrebi i nekih primera iz svakodnevnog života.
Pod terminom oslovljavanje sagovornika se u ovom radu podrazumeva verbalno upućivanje na sagovornika (pre svega) u
direktnoj komunikaciji, pre svega nominalnim i pronominalnim izrazima (imeničkim izrazima i ličnim zamenicama), pri čemu
se forme pozdravljanja i kontaktne reči i rečce isključuju iz definicije (v. Braun 1988: 7).
2. Upotreba leksema Herr i Frau i njihovih srpskih, odnosno mađarskih ekvivalenata
Ako se uzme u obzir razlikovanje formi oslovljavanja prema vrsti reči, onda se etikete Herr i Frau, kao i njihovi srpski,
odnosno mađarski ekvivalenti, mogu svrstati u tzv. nominalne forme oslovljavanja (Braun 1988: 7 i
Zifonun/Hoffmann/Strecker 1997: 916 – 920). Nadalje, ako se ima u vidu da se određeni nominalni izrazi uobičajeno javljaju u
kombinaciji sa određenom vrstom ličnih zamenica sa istom funkcijom, može se reći da se ove reči po pravilu povezuju sa tzv.
formama učtivosti, V-zamenicama (v. Brown/Gilman 1976). U nemačkom sa zamenicom 3. lica množine Sie, a u srpskom 2.
lica množine vi (u prepisci često Vi), ali i sa njihovim odgovarajućim padežnim oblicima, kao i oblicima prisvojnih zamenica.
Primeri na nemačkom jeziku zabeleženi su za vreme boravka K.O. u Frajburgu (SR Nemačka) u junu 2009. godine, a primeri
za srpski jezik preuzeti su sa internet stranice www.naslovi.net i iz materijala koji je sakupljen pri izradi master rada K.O. 2009.
godine. Mađarski primeri nađeni su na onlajn portalu lista Népszabadság (www.nol.hu). Sa interneta su odabrane dijaloške
forme.
1a) Herr Schwander, könnte ich Sie vielleicht um eine neue Copy-Card bitten? (sit.: studentkinja na razmeni iz Novog Sada
obraća se profesoru-tutoru u Frajburgu)
1b) Vi biste, gospodine Nikoliću, bili izvrstan izaslanik. (sit.: Skupština Srbije, Vuk Jeremić se obraća Tomislavu Nikoliću)
2a) Frau Marx, könnten Sie das Problem nochmals kurz erörtern? (sit.: čas na Pedagoškoj visokoj školi u Frajburgu,
profesorka se obraća studentkinji)
2b) Koliko, gospođo Banjac, imate godina? (glagolski oblik ukazuje na mogućnost povezivanja sa ličnom zamenicom 2. lica
množine; sit.: stariji čovek se obraća Miri Banjac na ulici)
U mađarskom jeziku je slika nešto kompleksnija, kako u ovom jeziku postoje dve zameničke V-forme, tj. dve pronominalne
forme u službi tzv. učtivog oslovljavanja: maga (množina maguk) i dosta formalnije, a po nekima i učtivije ön (množina önök),
koji se povezuju sa 3. licem jednine (ili množine). Svemu tome možemo dodati još i građenje učtive fraze uz pomoć glagola
tetszik (tzv. mađ. tetszikelés): Tetszik tudni hány óra? (v. podelu npr. kod Domonkosi 2002: 45). Primeri na mađarskom:
1c) Uram, maga komolyan el tudja képzelni, hogy ezek a befektetők előbb-utóbb nem foglalnák el a tópartot? (iz jednog
intervjua, izvor: http://nol.hu/belfold/20091024-sukoro_nem_robbant_bankot )
2c) Kovács úr! Ön sikeres ember! (iz onlajn foruma, komentar čitaoca na članak na www.nol.hu)
70
3c) Asszonyom, a családjukban ön veri a gyereket vagy a férje? (iz jednog članka http://nol.hu/kult/20090918-
a_reszketo_iskolataska)
Iz praktičnih razloga u ovom radu se nećemo baviti upotrebom, tj. fakultativnošću pronominalnog subjekta u srpskom i
mađarskom jeziku.
2.1 O mogućnostima kombinovanja sa drugim etiketama
U navedenim primerima su se reči Herr/Frau odnosno gospodine/gospođo javljali u kombinaciji sa posebnim tipom etiketa:
prezimenom (Herr/Frau + prezime odnosno gospodine/gospođo + prezime). U mađarskom jeziku bi se etiketa úr pri
kombinaciji sa prezimenom našla posle prezimena, determinatora: Kovács úr ili Móricz úr.