Fiatal SzlavistÃƒÂ¡k Budapesti NemzetkÃƒÂ¶zi KonferenciÃƒÂ¡ja I.

More documents

Recommendations

Info

146 „Palata Merkur je najviđenija zgrada u Novom Sadu“ prva je rečenica knjige Knjiga o Blamu, „[…] ali u malom gradu, kakav je Novi Sad uoči Drugog svetskog rata, […]“ druga rečenica knjige Upotreba čoveka. U drugim delima Tišme čitalac kasnije saznaje mesto radnje, ali pripovedač često govori o „stanovima“ koji mogu biti znak da se priča o gradu. Prva rečenica knjige Vere i zavere je: „Poziv na kupovinu ili zamenu stana, kao pogrešno bačeno seme, pada na neplodno, glibavo tle.“ S imenom Novog Sada se suočavamo tek na str. 14 u zadnjoj rečenici drugog poglavlja: „Dani su to kada žurno napušta Beograd i svoj samački stan, putujući u Novi Sad k ocu i materi.“ Novela Škola bezbožništva ne sadrži nikakve informacije o mestu radnje. Knjiga Kapo se ne odigrava u Novom Sadu, već u drugim gradovima bivše Jugoslavije, kao npr. u Zagrebu, Bjelovaru ili u Subotici. Čitajući Tišmu čitalac saznaje mnogo o važnim zgradama, ulicama ili trgovima Novog Sada. Najviše prototipičnih informacija sadrži Knjiga o Blamu. Svim trima analiziranim delima zajedničko je da govore o Dunavu. Konotacija je najčešće negativna, Dunav dobija ulogu kod spominjanja „Hladnih dana“ kad je od mađarskih okupatora ubijeno oko 1300 ljudi koji su ustreljeni na obali Dunava, a njihova tela bačena u reku. Dunav je takođe neutralno ofarban kao tačka orijentacije. Pozitivno je procenjen u knjizi Vere i zavere kao mesto rekreacije iako se na kraju knjige jedan protagonist samoubije u reci. Svim delima je zajedničko da se u njima spominju kuće Božje kao npr. katolička katedrala, ukrajinska crkva ili sinagoga. Sinagoga koja se nalazi u Jevrejskoj ulici, mesto je sećanja (Kenneweg 2009), ali i kulture. Za vreme Drugog svetskog rata u njoj se nalazi Dulag (takozvani Durchgangslager). Ova činjenica je tematizirana i u knjizi Upotreba čoveka i u knjizi Knjiga o Blamu. U obe knjige protagonisti u njoj čekaju na svoju deportaciju. Kod Blama sinagoga je takođe smatrana mestom kulture, jer su tematizirani koncerti koji se još danas tamo događaju. Dalje, Tišma koristi realna imena ulica koje se stvarno nalaze na gradskim planovima Novog Sada. Karađorđevu ulicu možemo naći i u knjizi Knjiga o Blamu i u Vere i zavere. Druge spomenute ulice su Jevrejska ili Novi Bulevar. Pošto Novi Sad nije jedino mesto radnje, čitalac se suočava i s Ilicom u Zagrebu i Terazijama u Beogradu. Kao što je na više mesta spomenuto, Novi Sad kod Tišme često igra ulogu mesta sećanja. Ova činjenica se može najbolje razumeti u knjizi Knjiga o Blamu čiji je sadržaj baziran na sećanjima protagonista. Ova sećanja su povezana s Drugim svetskim ratom. Npr. to su događaji oko Hladnih dana ili događaj o Dulagu koji se nalazio u sinagogi. Zbog različite etničke pozadine protagonisti su rat međusobno drugačije doživljavali. Kod Tišme ni jedna etnička grupa ne dobija ulogu jedinog počinitelja zločina; opisano nasilje izvedeno je od svih strana. Zločinci postaju žrtve, žrtve zločinci. U knjigama dolazi do čestih menjanja mesta. Izuzetak je Knjiga o Blamu jer protagonist ostaje u Novom Sadu. U drugim knjigama protagonisti ne provode celi život u Novom Sadu. Neki se dosele u Nemačku, Poljsku ili u Beograd. U knjizi Vere i zavere glavni junak ne živi u Novom Sadu nego u Beogradu, i putuje svaki vikend u grad u kojem je odrastao. Perspektiva grada je većinom prizemna. Tišmine protagoniste možemo smatrati flanerima. Oni ne hodaju samo po centru grada nego i periferijom Novog Sada. Dalje, protagonisti opserviraju grad takođe iz ptičje perspektive kao u knjizi Knjiga o Blamu ili Vere i zavere kada oni gledaju na Novi Sad s tvrđave Petrovaradina ili na centar grada s terase stana koji se nalazi u palati Merkur. Protagonisti se suočavaju stalno s promenama koje dolaze zbog istorijskih događaja. Pošto se sve priče bave s Drugim svetskim ratom prirodno dolazi do velikih promena. Mnoge promene se odnose na razna godišnja doba, ali se osobito vrte oko unutrašnje i vanjske promene grada. Kod unutrašnjih promena radi se o etničkoj pripadnosti stanovnika grada koja se menja za vreme rata. Posle rata stanovnici postaju homogeniji, nemačka i jevrejska manjina se sve više smanjuje. Novi Sad u romanima ne dobija najbolje ocene. Protagonisti grad smatraju provincijalnim. Česta je takođe tematika upoređivanja Novog Sada s drugim gradovima. Ova mesta su uglavnom zapadnije od Novog Sada, ili je to Beograd. U upoređenju s Beogradom pripovedač ističe da Novi Sad deluje kao manji grad. Tamo je provincija. U upoređenju na primer s Bečom, Novom Sadu fali umna komponenta. Beč je vladarski grad, Novi Sad je trom, iako mnogi Novi Sad još nazivaju srpskom Atinom. Često se takođe suočavamo s jednim prljavim, glibavim Novim Sadom. „Non lieux“ (Nitsch 1999: 306) kod Tišme igraju samo malu ulogu jer je većina mesta povezana sa sećanjima. „Non lieux“ bismo mogli ponajprije naći u knjizi Upotreba čoveka jer se tu dolazi najviše do promena mesta. Takvim mestima možemo nazvati npr. vozila, restorane, pansione ili kolodvore. Analiza stereotipičnih osobina Stereotipične osobine koje se tiču grada i njihovih stanovnika takođe se nalaze u Tišminim delima. S jedne strane pripovedač opisuje gospodske stanovnike grada, s druge strane on ih smatra divljacima. Opisi su različiti i ovisni su o tome s kojim drugim gradom pripovedač upoređuje Novi Sad. Druge stereotipične karakteristike se isto mogu naći u Tišminim delima. Prostitucija je takođe spomenuta, ali ne tako intezivno kao u knjizi Koje volimo. Ovaj tekst je sastavni deo mog diplomskog rada pod naslovom „Das literarische Motiv „Stadt“ in den Werken Aleksandar Tišmas“ na Univerzitetu Beč.
147 Bibliografija: Ljubisav Andrić (Hg.) (1996), Aleksandar Tišma. Šta sam govorio?, Prometej, Novi Sad. Ivan Ivanji (1998), Das Kinderfräulein, Picus Verlag, Wien. Anne Cornelia Kenneweg (2009), Städte als Erinnerungsräume. Deutungen gesellschaftlicher Umbrüche in der serbischen und bulgarischen Prosa im Sozialismus, Frank & Timme, Berlin. Andreas Mahler (1999), Stadttexte – Textstädte. Formen und Funktionen diskursiver Stadtkonstitution. In: Andreas Mahler (Hg.) (1999): Stadt-Bilder. Allegorie, Mimesis, Imagination, Universitätsverlag C.Winter, Heidelberg, S. 11-36. Wolfram Nitsch (1999), Paris ohne Gesicht. Städtische Nicht-Orte in der französischen Prosa der Gegenwart. In: Andreas Mahler (Hg.) (1999): Stadt-Bilder. Allegorie, Mimesis, Imagination, Universitätsverlag C.Winter, Heidelberg, S. 305-321. Aleksandar Tišma (1990), Knjiga o Blamu, Biblioteka Ars. Lektira, Sarajevo. Aleksandar Tišma (1997), Upotreba čoveka, Prosveta, Beograd. Aleksandar Tišma (1999), Treue und Verrat, dtv, München.
Page 1 and 2:
1 Fiatal Szlavisták Budapesti Nemz
Page 3 and 4:
3 Preface .........................
Page 5 and 6:
5 Ивана Чанчар Фило
Page 7 and 8:
садржина или прибл
Page 9 and 10:
9 Литература Вечерк
Page 11 and 12:
Isto tako, iz klasičnog razdoblja
Page 13 and 14:
onemogući prolazak zraka. Stoga ni
Page 15 and 16:
h/ odnosno /hr-/ za velarne zvukove
Page 17 and 18:
Literatura Izvori Anić, Vladimir.
Page 19 and 20:
ječnike imale zemlje sa sređenijo
Page 21 and 22:
21 Susanne Behensky Paris-Lodron-Un
Page 23 and 24:
(встречаются в проа
Page 25 and 26:
25 3.1.2. Арне Галис [Arne
Page 27 and 28:
Извори Ђ − Ђала НБ
Page 29 and 30:
ovplyvňuje, anuluje filter, ktorý
Page 31 and 32:
Bibliografia 31 Findra Ján (1998),
Page 33 and 34:
Zbog toga je naše mišljenje da up
Page 35 and 36:
35 Engel, Urlich (1994), Syntax der
Page 37 and 38:
3. Novotvorjenke v spletnih oglasih
Page 39 and 40:
39 Kristina Dragović Faculty of Ph
Page 41 and 42:
Predloško-padežne konstrukcije «
Page 43 and 44:
43 PRAVI RECIPROCITET PSEUDO- RECIP
Page 45 and 46:
45 Šema koja sledi prikazuje koji
Page 47 and 48:
47 ruku pod ruku rame uz rame oči
Page 49 and 50:
49 Kemmer, Suzanne. 1993. The middl
Page 51 and 52:
U primerima u kojima se imenica gla
Page 53 and 54:
Sam postupak otkucavanja sata u osn
Page 55 and 56:
55 s vyprázdňovaním), okrajovo t
Page 57 and 58:
57 Prílohy: Príloha č. 1: ZADANI
Page 59 and 60:
59 debil, debilák 2 bukvica 1 čur
Page 61 and 62:
61 internetu i u jezičnim korpusim
Page 63 and 64:
63 Ивана Јањић Униве
Page 65 and 66:
65 Македонски Румун
Page 67 and 68:
[dʝ], ono se izgovara lagano palat
Page 69 and 70:
69 5.2. Makedonski Jednačenje po z
Page 71 and 72:
Izgleda da je jedina moguća forma
Page 73 and 74:
Agneš Domonkoši se u svojoj diser
Page 75 and 76:
75 Nikolina Komorčec Filozofski fa
Page 77 and 78:
U predikatni proširak može se pre
Page 79 and 80:
Nina Zavašnik Karl-Franzens-Univer
Page 81 and 82:
81 Stariji ljudi koriste (ali ne uv
Page 83 and 84:
83 Оброк - это одна и
Page 85 and 86:
Дури и Прокламациј
Page 87 and 88:
Ослободената Србиј
Page 89 and 90:
89 Библиографија: Bern
Page 91 and 92:
kníh sú zachytené z rôznych geo
Page 93 and 94:
93 György Rágyanszki Eötvös Lor
Page 95 and 96: Németh Orsolya PPKE-BTK Szlaviszti
Page 97 and 98: 97 sytuacji. W świetle tego wszyst
Page 99 and 100: dokładnie taka sama jak powieść,
Page 101 and 102: Juliana Jovičić Filozofski Fakult
Page 103 and 104: 103 Uočavamo da su se Vukovi napor
Page 105 and 106: Сања Златковић Фил
Page 107 and 108: 107 Када говоримо о П
Page 109 and 110: 109 Medtem ko ne smemo pozabiti na
Page 111 and 112: 111 Romana Brajša, Ivana Perić Fi
Page 113 and 114: Dubrovnika, tako i ostalih dalmatin
Page 115 and 116: 115 obiteljskim okolnostima koje su
Page 117 and 118: 117 Kristina Posilović Filozofski
Page 119 and 120: 119 kakav je Vetranovićev odnos pr
Page 121 and 122: 121 prepleteni z različnimi dejstv
Page 123 and 124: 123 Nikolina Kos Filozofski fakulte
Page 125 and 126: 125 ZAKLJUČAK Na kraju ovog rada h
Page 127 and 128: Kanjoš u svom pripovijedanju iteka
Page 129 and 130: H i 129 Tímea Mérai Eötvös Lor
Page 131 and 132: H i 131 В останній стр
Page 133 and 134: 133 Alma Várkonyi Filozofska fakul
Page 135 and 136: 4. Povzetek Model najnovejše slove
Page 137 and 138: pismu prepoznaje se i postupak post
Page 139 and 140: H i 139 Елена Гришева
Page 141 and 142: H i 141 два века, която
Page 143 and 144: na koji način ne može biti dovede
Page 145: 145 Kornelia Gass Universität Wien
Page 149 and 150: 149 Kraj dogajanja je geografsko pr
Page 151 and 152: 151 Matija Ivačić Filozofski faku
Page 153 and 154: Heterotopija kao sustav 153 Dotaknu
Page 155 and 156: 155 „Nije baš tako - primeti na
Page 157 and 158: 157 Kristó Sándor Szegedi Tudomá
Page 159 and 160: 159 Стоит сказать не
Page 161 and 162: antropomorfnou personážou, známo
Page 163 and 164: Aby sme však nezostali pri dokazov
Page 165 and 166: 165 Zsófia Vatali Filozofska fakul
Page 167 and 168: 167 Zbirka vsebuje enajst kratkih z
show all

Fiatal SzlavistÃƒÂ¡k Budapesti NemzetkÃƒÂ¶zi KonferenciÃƒÂ¡ja I.

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?