Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

Róbert Túri
154
Intertekstualnost u delima Milorada Pavića
„Pisac vazda bezuhom kupuje minđušu.
trguje mislima. Slikar pak, hoće da vidi te misli.
A ljudske misli nikad s mirom ne stoje.”
(Pavić 2005: 8).
Sedam Smrtnih Grehova
Milorad Pavić je rođen 1929. godine u Beogradu, preminuo je 2009. godine u istom mestu. Prema autobiografiji on smatra
sebe piscem već dvesta godina, jer jedan Pavić daleke 1766. objavio pesme u Budimu na latinskom jeziku. Najznačajnija dela
Milorada Pavića su: Hazarski rečnik, Predeo slikan čajem, Unikat, Drugo telo i mnoštvo pripovedaka kao što su Ruski hrt,
Anđeo da naočarima i Carski rez i druge priče.
„Dobar primer ove druge vrste književnih dela predstavlja proza Milorada Pavića. Tzv. elektronski pisci /electronic
writers/ smatraju ovog autora jednim od preteča hiperknjiževnosti. Evo sta u tom smislu Robert Coover u New York Times-u
kaže: „Kroz dugu istoriju štampanja bilo je bezbroj strategija da se ograniči snaga i dominacija štamparskog reda (linije), od
marginalija i fusnota do kreativnih inovacija romansijera kao sto su: Lorens Stern, Dzems Dzojs, Rejmon Keno, Italo Kalvino i
Milorad Pavic.“ (NEW YORK TIMES, June 21, 1992) Pored ovih autora elektronski pisci svojim pretečama smatraju još
Servantesa i Borhesa.” (Mihajlović 1998)
Sedam smrtnih grehova roman ili zbirka priča se sastoji od sedam poglavlja, svako poglavlje nosi naziv po istoimenom
grehu. Za predstavljanje pojedinačnih grehova Pavić preuzima sliku od Hijeronimusa Boša po istom nazivu. Druga obeležnica
grehova je Dante, jer smešta grešnike na razne nivoe pakla, koje po njemu oni zaslužuju, ali predstavljanje grehova ovde nije
završena, jer sledeća slika potiče od Šagala, za koji je on koristio astrološku šaku sa sedam prstiju, ovde Pavić prevazilazi
obično tumačenje i prelazi na astrološki nivo i za svaki prst odgovara po jedna planeta sunčevog sistema.
Mesto i radnja događaja odvija se u sadašnjosti u Beogradu i to u donjem gradu sa tačnim nazivima ulica i u poznatim
zgradama donjeg grada. Time autor smešta irealne događaje na prvi pogled u realne okvire.
U fokusu ovog rada stoje tri pojma kojima pokušavam objasniti intertekstualnost u ovom delu, to su: sledeća: sam pojam
intertekstualnosti prema tumačenju Žerara Ženeta. Ovaj pristup tekstu je sam Ženet nazvao transtekstualnost u ovom sklopu
odnosa Ženet uočava postojanje:
-Paratekstualnosti – odnos teksta i spoljnog konteksta;
-Intertekstualnost – prisustvo jednog teksta u drugom pomoću citata ili
aluzija;
-Hipertekstualnost – odnose podražavanja između dva teksta ili dva stila; Metatekstualnost – odnos između teksta i njegovog
komentara;
-Arhitekstualnost – odnos između teksta i njegovog žanrovskog arhiteksta.
Drugi pojam koji se mora razjasniti, da ne možemo mimoići Mihaila Bahtina i njegovo tumačenje o polifoniji u romanu, što je
on razradio detaljno u Problematici poetike Dostojevskog. Treći pojam je zapravo odnos između pisca i čitaoca, obično Pavića
nije obavezno čitati linearno, jer nas oslobađa od te stege svojom igrom koja se zove književnost. U ovom slučaju ipak ćemo
početi od početka i nastaviti prema kraju priče.
Nakon uvoda prelazimo na tumačenje i predstavljanje kratkog romana ili zbirku pripovedaka.
Prvo poglavlje ili prva priča: „Ljubavna poduka sa ostrva lezbosa” ili razvrat. Kantemir junak ove priče svojoj ljubavnici
Georgini objašnjava vođenje ljubavi preko pesme pesnikinje Sapfa sa ostrva Lezbosa. Ritam vođenja ljubavi daje ritam pesme.
Druga priča nosi naziv „Čarobni kladenac” ili lenjost. U ovoj priči je reč o čudotvornoj ikoni koja je naslikana na ogledalo
prema pravoj ikoni.
Treća priča se zove „Žitije” ili gordost. Prepričava život i oplođenje gospođe Dalasene.
Četvrta priča je dobila naslov iz „Hazarskog rečnika”, „Lovci na snove” ili proždrljivost.
U ovoj priči srećemo dobro poznate junake iz hazarskog rečnika, predela slikanog čajem i poslednja ljubav u Konstantinopolu.
Junaci ovih dela su pozvali autora na večeru i autor sa teškoćom prepoznaje svoje junake iz priča prošlog veka. Ovakav pristup
junaka možemo nazvati terminom „krosover” funkcije, jer su junaci ostali isti samo su smešteni u novu priču.
Možemo nazvati ovaj razgovor autora i junaka pravom polifonijom jer svi govore svojim glasom.